ZAPIS NA POLEĐINI ČASOPISA „KORACI” Urbex, Arheograf pamćenja Gradski pejzaž čita Kao što ko knjigu lista Svaki se bulevar grana u plan Istovetan Svaka pritoka Priča je za sebe
*** Po tri meseca godišnje Povremeno odslušam Sa ulice Kas Lupkanje kopita o asfalt To dopire kroz uzavreli ili pak sasvim Sveži uzduh Rujna, listopada ili bilo kog drugog meseca Dok ovde boravim Meša se s romorenjem drugih potmulih zvukova Vrta Uglavnom To prene me u Domu jezika, rodnog S obzirom na današnji život Čuti kas I toliko Nije uopšte zanemarljivo ***
I tako, gleda te kako se pečeš Na tihoj vatri Gleda i smeje ti se u lice Nema to cene (L'âme slave)
SALO DEBELOGA JERA 2.0 Volim latinski jezik. Pismo Latina Isklesano u mramoru Još blešti Bijeno suncem bijeno gradom vetrom bijeno Carev natpis iznad Monaka Trajanov kraj Dunava Hebrejski učih i radi pisma Grčki omamljuje i danas Tek majansko pismo Kineski kaligram Još Radimlje o ćirilici svedoči Premda sve drugo o Mramorju Tamo je zamućeno Turčin i Vijetnamac Ne čitaju više Imena predaka Na svojim nadgrobnim spomenicima Tako i u nas Uzalud trud Mrkaljev Polemičnost Mušickog Vukova upornost Srpsko je pismo svedeno na folklor Na kič (Kog nas je pomalo stid) Na ahaični detalj fenserskih knjižara Srećom Znajući francuski i engleski, Još uspevam da čitam pojedine naslove Srpske tekuće proze NICA Volim tu čašu crnog vina Na kamenom stolu Na terasi Tu zdelu ničanskih maslina Taj komad hleba Za pričest Dok čitam Buriča Povremeno vino srčem I Mešam hleb sa maslinom Oporo I vedro Je, ujesen, na žalu Imam sad čitavu zimu da pred sobom Ničim neometan Posmatram more Posmatram sebe
JARA Preorali su platane i dotukli šetališta (Ko što sad pokose stidne dlačice) Da gladak i pust Trg upekne Ali nema te ruke, tog dlana nema ‒ božanskog Koji će da umiri buktinju asfalta i betona Što gore na 45. stepeni (Kako svedoči živa barometra položenog O tlo) I to su ta klimatska fakta Ćelavi trgovi Ko ćelav Breg starlete Zadruga: Kapija kapa od rđe Klinci jure loptu po krugu gde raspada se Poslednji kombajn marke Zmaj Kadikad ker zalaje na biciklistu Koji juri u zrelo podne tražeći zaklona Ko dete jedoh ’leba bela I mladi sir, uz lukac A u zemljanoj posudi, pod prikolicom, zaprežnom Držali smo vodu, ’ladnu Da gasi nam žeđ Stari su bespogovorno izvlačili lenije Motikom Sve do sunčevog zenita Tajne pola otkrivali smo Skriveni Po tavanima Gde meka mlaka prašina Upija tela u cvatu A zapah upeklog zraka ‒ Par zlaćanih, svetlosnih niti ‒ Kapa po puti Punoj žudi i straha da ne bude Ne sad Razotkrivena *** U biblioteci Otresam prašinu Sa knjige Iz 1957. Listova Još Nerasparanih Između dva gluva časa Žudan Povlačim prst po punom papiru Bistrim borhesovštinu
BELEŠKA O AUTORU
Dr Boris Lazić (1967, Pariz, Francuska), doktor slavistike. Piše poeziju, prozu, eseje i kritiku, prevodi sa francuskog i engleskog, kao i na francuski. Knjige pesama – Posrnuće (1994), Okeanija (1997), Zapis o beskraju, sa Goranom Stojanovićem (1999), Psalmi inovernog (2002), Pesme lutanja i sete (2008), Orfej na limesu (2012), Kapi slasti (2013) Kanonske pesme (2016), i Unutarnji pejzaž (2019); knjige putopisne proze i eseja – Beleške o Arkadiji (2000), Turski divan (2005); Vrt zatočenika – uporedne studije iz devete umetnosti (2010); romani – Gubilište (2007; 2018), Pank umire (2013). Priredio i preveo antologiju poezije staroga Meksika Leptiri od opsidijana i žada (2010; 2016). Kao slavista, deset godina je predavao na francuskim Univerzitetima Lil 3, Pariz-4 Sorbona, Inalko, a danas radi kao lektor za srpski jezik na Univerzitetu u Eksa an Provansu. Priredio i preveo na francuski Njegoševu Luču mikrokozma ‒ La lumière du microcosme (2000; 2002; 2010) i Gorski vijenac ‒ Les lauriers de la Montagne (2018); priredio je antologiju savremene srpske poezije Anthologie de la poésie serbe contemporaine (2010) kao i antologiju srpske srednjovekovne poezije Anthologie de la poésie serbe médiévale (2011). Član je redakcija sledećih časopisa: Dijalog, Pariz (1997‒2000); Književna reč (2001/2002); urednik je akademskog sajta-leksikona serbica.fr od njegovog osnivanja (2011‒). U okviru tog projekta objavio je odrednice kao i prepeve referentnih dela, između ostalih Venclovića, Stojkovića, Mušickog, Njegoša, Jakšića, Kostića, Zmaja, Disa, Drainca. Član je Udrženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine kao i Instituta za uporednu književnost Univerziteta Sofija Antipolis u Nici.
