Промоција трећег допуњеног издања књиге Благоверна Јелена Лазарева Балшић, књижевнице Марије Маје Д. Недељковић, одржана је у среду 30. октобра у просторијама Универзитетске библиотеке Никола Тесла у Нишу. Ово значајно штиво из области историје и духовне литературе публици су представиле др Мирјана Бојанић Ћирковић са Филозофског факултета у Нишу и Јелена Јоцић докторанд на Филозофском факултету у Нишу и уредница књижевног часописа Без лимита.
Љубитељи писане речи су имали прилике да се ближе упознају са ликом и делом кћери Светог кнеза Лазара Јеленом Балшић (1364/5–1443), мудром владарком Зете, поноситом Српкињом, храбром бранитељком православља и даровитом песникињом. Треће допуњено издање књиге богатије је за ново поглавље, које сведочи о круцијалним историјским збивањима на тлу средњовековне Србије.
Прво издање из 2012. године, под покровитељством Светигоре, распродато је у више од осам хиљада примерака и издигло је писца на пиједестал најтиражнијих аутора.
Јелена Јоцић
Једно успело читање палимпсеста
(Марија Маја Д. Недељковић, Благоверна Јелена Лазарева Балшић, Сопот 2019)
Благоверна Јелена Лазарева Балшић Марије Недељковић је дело настало дугим, стрпљивим и исцрпним истраживањем српске културе 13. и 14. века – њених материјалних трагова, поузданости прича о овом свету из давних времена, сеновитих (тајновитих) кутака тог света, немира његовог мира (90); његове уметности и сплета духовних вредности из којих најинтензивније исијавају достојанство, племенитост и храброст. Надасве, ово је дело ауторкине љубави према својој историји, вери, култури; према истини и светлости. Прилози о исихазму на крају књиге путокази су којима је ауторка творила књигу о Јелени, историји и вери. Стиховање, још један прилог ове књиге, својеврсна је антологија црквене поезије, али је и излив ауторкине љубави ка делу давне песникиње и њеној светлој светој личности, кандилу неугасивом.
Љубав је прва кључна реч ове књиге, а истакнута је у моту. Позивајући се на речи оца Теоклита Дионисијатског, ауторка наглашава да је љубав та која даје живот и топлоту, она надахњује и руководи. Књига Марије Маје Недељковић читаоца надахњује таквом љубави. Далеки свет Јелене Балшић и деспота Стефана, осветљен чињеницама, доживљајем, имагинацијом, дошапнут читаоцима попут молитве, подсећа да је тај далеки свет заправо настањен у нама и подстиче нас да разгранамо тај корен у нашем духу. Освешћује нас да се укоренимо. Стога је ова књига сведочанство о времену када се живело за високи циљ и велики смисао (110). Увод у књигу, уобличен као кратак есеј о култури, позива нас да се придружимо мисији њеног неговања, поштовања и вредновања. Сличног карактера су и фусноте које неретко прерастају у полемике у вези са валидношћу одређених историјских извора, али и у есеје о култури. Ова књига је и галерија оних који су не само творили, већ и славно обележили политички, уметнички и духовни живот тога доба и каснијих времена, али она је и дословно галерија фотографија – момената које је ауторка Маја Недељковић забележила ходећи Јелениним путем. Међу њима су фотографије манастира Манасије, Старчеве Горице, ћивота светитељке Јелене, њене фреске из скадарског манастира посвећеног Благовестима, фотографија олтарског дела Јеленине задужбине и детаљ са острва Бешка. Ово дело се слуша као топла усмена повест, приповедана уз пуцкетање ватре; као искричава прича о јунакињи која, упркос тутњави грома и коњице из даљине, отмено, достојанствено корача улицама средњовековне Зете.
Књига је насловљена/ословљена речима митрополита црногорско-приморског Амфилохија, чиме је уједно истакнуто доминантно обележје историјске личности о којој је писала Марија Недељковић. Међу иницијалним одређењима Јелене Балшић је и богољубна владарка и песникиња, а овом аспекту Јеленине личности посвећен је већ други одељак књиге (Васпитање под благоверним утицајем песникиње Јефимије). Та племенита светлост, дубоко укорењена у кнегињицину душу, крчила је Јеленин бурни животни пут, крцат грубим и тешким препрекама које је она превазилазила лепотом љубави и пожртвованости, вере, наде и храбрости. (21) Више одељака књиге приказује (и потврђује) Јелену као духовног стожера зетске Свете Горе, заједно са духовником Никоном. Томе је умногоме допринело њено богато богословско дело. Књига Марије Недељковић доноси тумачења стваралаштва Јелене Балшић, при чему су најподробније анализиране формалне карактеристике и семантика Горичког зборника, Зборника шестоднева, Отписанија богољубног (тананог рукописа Јеленине нежне душе свом духовном оцу Никону, 147). У делу Јелене Балшић ауторка види израз (боље рећи излив) племените осетљивости, теолошке истанчаности, однеговане писмености, личне отмености (158), уздржаности и беспрекорне отмености (158).
Јелена је и наша јунакиња која је, према речима ауторке књиге, дала јасан печат у свом времену, времену бурног и преломног доба наше историје, и путоказ за будућа времена. Тежиште књиге о Јелени је и на њеној борби непрестаној коју је водила духом и мачем. О њеној борби непрестаној најпре сведоче поглавља књиге посвећена Јелени као поклонику књиге. У овом контексту најзанимљивији је одељак о Јелениној библиотеци који је ауторка реконструисала на основу историјских извора и стваралаштва Јелене Балшић. Важан атрибут Јелене Балшић у овој књизи је Учена. Према закључку ауторке, управо је он одредио Јеленину судбину.
Јелена је мимо обличја тога доба (33). Ова јединствена, а наша јунакиња, у преломним тренуцима своје земље размишља и дела као владарка, борац, неустрашив витез. У живот те изузетне жене улиле су се, као у реку, пробране енергије трију великих српских породица, Немањића, Лазаревића и Балшића. (46); међутим, од свега, како уочава ауторка књиге, Јелена је највише Немањићка, ктиторка и чуварка православне вере и духовности.
Ауторка књиге не занемарује ни аспекте супруге и мајке у обликовању Јелениног лика (Јеленине личности). Према количини текста они су сразмерни осталим странама ове јунакиње, али су на скали важности улога у сенци њене државне, верске, културне и књижевне мисије у Зети; иза Јелене, захумске војвоткиње и песникиње. Њено срце пулсира борбом, а потом мајчинском и супружничком љубави.
Последњи редови књиге у знаку су победоносног надахнућа не само као обележја јунакиње Јелене већ и као благодатног дара ове светитељке нама, будућима, пролазнима; у знаку су молитвеног тиховања и несаломиве вере наше Лене. Лене богољубне (223), чеда српске боготражитељске културе.
Трагајући за историјским изворима о средњовековној Зети, осветљавајући црте лица, линија и слова Јеленине оловке, а све то огрнувши стиховима и топлим, блиским доживљајем далеког, Марија Маја Недељковић је било срца ове јунакиње учинила гласнијим, а сваки детаљ палимпсеста средовековног времена Балшића и Лазаревића учинила блиским и живописним.
Мирјана Бојанић Ћирковић