Оловка Бојана Јокановића, теолога и илустратора из Добоја, не пише само срцем, већ и црта са жељом да чини добро и описмењава људе. На тој мисији неуморно истрајава четири године, цртајући илустрације на којима Сизиф решава правописне грешке. Повод нашег разговора за часопис Без лимита је његова прва књига 100 Сизифових правописних правила, која је проглашена за најпродаванију дечју књигу на 64. Међународном сајму књига у Београду.
Шта је био основни мотив и разлог зашто сте свој сликарски дар посветили решавању правописних грешака?
Веома рано, откад знам за себе, шврљам неке цртеже. Тај таленат сам наследио од свог оца, који се бави дуборезом и цртежима. Идеја за овај серијал пала ми је на памет сасвим случајно, као Њутну јабука док је сједио испод стабла. Шалим се. Велики број неписмених људи пише и коментарише. Пошто цртам карикатуре по наруџби, добијам поруке са питањима. Такве поруке дешифровати, чини ми се да је потребан добар тим стручњака за хијероглифе. Када с муком одгонетнем шта је хтио тај неко, изгубио сам више инспирацију за цртањем. Тако да ме је мука натерала да почнем са правописним карикатурама и прво што сам урадио је карикатура Сизифа који рјешава дилему да ли се не знам пише одвојено или састављено. Моји цртежи су сликовнице за оштроумне, али уједно и лијење и неписмене.
Многобројна интернет публика препознала је Ваш дар и жељу да им на једноставан начин сликом коју ће лако упамтити пружите могућност да науче нека правописна правила. Ове године на 64. Међународном београдском сајму књига представљена је Ваша прва књига објављена за издавачку кућу Вулкан?
Од осмишљавања пројекта Сизифова борба за ћирилицу и правопис прошле су четири године. Моја књига се зове 100 Сизифових правописних правила, а књигу прате и картице, помоћу којих деца кроз игру могу да науче правописна правила. Договор је био да урадимо илустрације, тако да књига садржи 100 илустрација које говоре о најчешћим језичким недоумицама. У рјешавању тих неодумица велику помоћ даје Сизиф. Ми сви знамо да Сизиф персонификује узалудан посао. Е ја сам желио да прекинем такво једно мишљење и да Сизифу дам једну васпитнообразовну улогу.
По првом представљању Ваше књиге 100 Сизифових правописних правила и картица које је прате на 64. Међународном сајму књига у Београду, Ваш рад је побрао посебне симпатије, а књига је проглашена најпродаванијом књигом на Сајму. Шта за Вас значи тај успех?
Тај податак ме је учинио веома поносним. То је потврда важности мог рада и моје вјере у тај пројекат. Свакако да је огроман вјетар у леђа видјети на потписивању свог првог дјела ријеку људи који чекају потпис и илустрацију. Нескромно, вјерујем да је ово огроман успјех и побједа, у бици за спас ћирилице и правописа. Много љубави, труда и знања сам уложио у борбу за правопис српског језика. Тај труд Бог препознаје и даје ми снагу. Црква је одувијек била чувар писмености и образовања, тако да је и ово једна важна мисија цркве. У мору бескорисног садржаја на интернету, одлучио сам да спојим цртеже и образовање и успио сам у томе. Данас више од 80.000 људи прати моје странице на друштвеним мрежама и подржавају моје пројекте.
Да ли су те књиге намењене само деци или се њихова циљна публика не може потпуно одредити?
Вулкан издаваштво има посебну едицију за дјецу, тако да је било на ваги , али ипак је одлучено да то буде Вулканчић, иако је књига за све узрасте од прве године живота, па до сто прве. Морам признати и да је тешко сврстати којој публици је упућен рад, јер је ово правопис у слици, што је увек актуелна тема. Визуелно се најбоље памти. Родитељи посебно треба да имају ову књигу, јер ако они не знају, тешко ће пренијети знање, али и мотивацију на дјецу.
Својим илустрацијама и књигом указали сте и на то да не познајемо довољно правопис, али и да се не трудимо да довољно очувамо ћирилицу?
Поред друштвених мрежа, моје илустрације се могу видети и на многобројним изложбама које одржавам и у Републици Српској и у земљама у региону, а са Сизифом сам имао изложбу и у Аустралији. На отварању сваке самосталне изложбе одржим мали говор о очувању правописа и ћирилице. Неизоставно поменем следеће цитате о језику и ћирилици. Матија Бећковић је рекао: Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу. И да нема никаквог другог разлога да је сачувамо, тај би био довољан. А не можемо заборавити ни речи великог Душка Радовића: Волите српски језик сваког дана по мало. Српски језик нема никог другог осим нас.
Велики део правописних грешака је изгуран на површину. Успех Јокановићеве књиге и његова истрајност, светлост су и обећање да се тај изгурани камен решених правописних грешака неће поново као у Миту о Сизифу откотрљати назад.
Разговарао: Марко Мирковић