BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
      • СЕРИЈАЛ: МАРТИРИЈ
      • BAJKE
      • HOROR I FANTASTIKA
      • PRIČE S HOROR RADIONICE
      • SVETOSAVLJE
      • ODBEGLI POMOĆNIK DEDA MRAZA
      • NAJLEPŠA MISAO ZA RAZVEDRAVANJE
    • INTERVJU
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
    • STRIP
    • GRAFITI
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • AUTORI
  • DRUGI O NAMA
Menu

Где колапси своје мачеве укрштају (Јована Ђокић)

Posted on 09/10/201904/12/2020 by BEZ LIMITA
Музика на радију

И онда сазнаш.
Да праве љубави
нису суђене.

Да је срећа пролазна
попут
годишњег доба.
И да после ње остаје
кап црног вина
и по која суза низ образе.

Туга коју волиш
део је тебе.

Ватра на коју се
опечеш.
Жар који волиш.
Ожиљак који носиш.

Писати о греху
из прошлости и
додирима који не бледе.
Сваки наш покрет руке,
праћен је музиком на радију.
Добар бит за емоције и
покоју реч у бележнику. 
Photo by David Tran on Unsplash

Тренутак

Затвори очи на тренутак,
док  хладне ноћи милују усне.
Застани на тренутак, то те један додир зове.
Photo by Abishek on Unsplash

Чекам те

Чекам те тамо
где смо ми били ми,
где је пролеће било
365 дана у години.

Када дођеш ми и
хладна зима постаје
најтоплија, јер очи су твоје
боје мора немирног.

Чекам те јер знам да
нећеш доћи, јер сваког
је госта три дана доста.

Уснама мојим стојиш
као што кише стоје јесени.

Када одеш, ти одеш.
Када те чекам, ти не долазиш,
јер само септембар чека и
на крају дочека.
Нове крајеве.
Нове почетке.

Чекам те у сваком граду,
где смо ми били ми и
где смо плесали под
велом среће, а
са истом немамо компромис.

И када ми дођеш,
ти мораш да одеш.
Зове те мала провинција,
где си ти, где сам ја, а
заправо смо ми тамо.
Наше сенке чекају нове ауре.

Сви чекамо, а немамо
права на чекање.
Чекамо само градски превоз
до провинције и назад до Југа.
 
Photo by Jesse Bowser on Unsplash


Мирна лука

Када ти неко каже
Донећу ти море, он га заправо и донесе,
јер море може бити у очима,
додирима, у том шаптају на врату.
Уместо таласа са приморја,
зачућеш глас твог мора на уху.
Када ти неко каже
ти си моје немирно море, онда
заправо то и јеси.
Бити неком немирно море значи
да си том немирном мору мирна лука.
 
Photo by Diki Kurniawan on Unsplash

Колапс

Када пређеш прстима
преко коже, заустави се тамо
где шапат усана сваку тајну крије.

Где колапси своје мачеве укрштају.
Пређи преко нагих жеља сопствене
пустиње и чуј шапат нежних додира по врату
који у себи носе колапс нежних додира по врату.
 
Photo by Phix Nguyen on Unsplash
Поезија

Када прсти клизе
по коси, која у себи
носи мирис ране јесени.

Наго раме, попут писте,
на којој парфем одише.

Потиљак је место, где језа
своје уздахе сакупља, баш
као јесен своје лишће.

Каснимо као летње кише 
у јулу, а љубимо се као
Бони и Клад у злочину.
Док над нама сија месечина,
са потписом ви сте поезија.
Photo by Álvaro Serrano on Unsplash

Биографија:

 Moje име је Јована Ђокић. Рођена сам 7. 7. 1998. године у Крушевцу. Основну школу Аца Алексић као и средњу школу Свети Трифун завршила сам у свом родном граду Александровцу. Студент сам друге године Основних академских студија социологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу.  Пишем песме, есеје, кратке приче. До сада нисам имала прилику да своје радове негде објавим. Волела бих да у будућности завршим компаративну књижевност.

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • септембар 2023
  • август 2023
  • јул 2023
  • јун 2023
  • мај 2023
  • април 2023
  • март 2023
  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • новембар 2022
  • октобар 2022
  • септембар 2022
  • август 2022
  • јул 2022
  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • септембар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • HOROR I FANTASTIKA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • Odbegli Deda Mrazov pomoćnik
  • OGLEDANJA
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • STRIP
  • TVOJ GRAD
©2023 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com