Култура: како објаснити појам културе? Сам појам је вишеслојан и вишезначан, мада је присутан у свакодневном животу и изучавају га многе науке као што су антропологија, етнологија, екологија, социологија… Појам културе се врло често (данас скоро стално) доводи у везу са појмом цивилизације, јер оба појма (цивилизација и култура) чине суштину појма национални идентитет. Творац културног национализма Јохан Готфрид фон Хердер наглашавао је нацију као органску групу чија су обележја посебан језик, култура и дух. Ову живу групу одржава језик. Језик као спона између културе једног народа и његовог духа чини улогу ћелије која не само да преноси информације из културе и обликује дух једног народа већ директно утиче на промене у култури и оцењује дух. Иако је језик одлика једне нације, људски језик има својства продуктивности и замењивања и у потпуности се ослања на друштвену конвенцију и учење. Доказ за ово у српском језику је скоро тотално губљење турцизама; то губљење је дефинитивно било условљено великим животним промена у животу наше заједнице, а та промена ће свакако утицати на промену у новим генерацијама. Можда ће баш ова промена довести до потпуног губљења турских позајмљеница и до тоталне промене не само у емотивном смислу него и у њиховом понашању. Да се појасни ово мало простије: можда ће баш овакве промене довести до тоталног губљења речи као што су капија, адет, аманет, авет и сл., или до потпуног заборава шта је пилав, сарма, мусака, баклава…
После одређивања најосновнијег појма (појма културе), који је притом и сама тема овог рада, треба још дубље ући у расправу о појму културе унутар прве органске групе – нације!
Нација настаје услед деловања једне културе на једном одређеном ареалу. Нације могу бити етничке или политичке. Политичка нација је народна заједница чије припаднике повезује заједничко држављанство, док етничка нација представља народну заједницу чије припаднике повезује заједнички етницитет. По том основу, свака особа која има држављанство неке државе, а уједно има и свој властити етнички идентитет, самим тим истовремено има и двоструку националност: по основу држављанства припада политичкој нацији властите државе, док по основу етницитета припада својој матичној етничкој нацији. Србија је држава са великим бројем националних мањина што је чини политичком државом Албанаца, Мађара, Словака, Хрвата… Мада, да ли их и њихово одрастање у држави Србији, учење у српским школама и њихова константна интеракција са српском, доминантном културом чини Србима? Овакво разматрање нације је дефинитивно утицало на градацијску структуру културе: култура народа (као најопштији појам), култура појединца (уздизање духа као самопоследичност) и култура заједнице.
Пре настанка нација постојала је само култура заједнице. Она се у континуитету развија и она је један од главних разлога настанка етничких нација, какве данас нажалост не постоје.
Култура је неизоставан елемент који сваки појединац носи у себи, дакле, култура је неизоставан елемент свакодневног људског живота који тај појединац живи (она се на разне начине огледа у нашем свакодневном животу). Свакодневна човекова интеракција са културом на свим њеним нивоима оно је што чини човеков живот уобличеним. Зато се у овој новој вези култура појединца посматра као жива органска група која напаја друге две групе и која као и у првој вези константно врши њихову реорганизацију : вредновање и онда поново реорганизацију : вредновање. Свака промена у појединцу је после прихватања наметнула и промену у заједници. Ако је заједница довољно утицајна и велика, она ће донети велике промене у оквиру једне нације. Најбољи пример за ово је исла
мизација српског становништва у Босни, или тотално губљење племенског/задругарског начина живота по завршетку Другог светског рата, прихватање рок музике и итд… Култура је вредна научног проучавања јер, као што смо сада закључили, она представља једно од темељних обележја нације/друштва, док је друго обележје човек. Чак се и ова тврдња може показати истом шемом која је била и за појам нације и за појам културе.
Са већ трећом, потпуно истом шемом (само са другим чиниоцима/групама), увидео се њихов начин функционисања и рада; зато ће се од сада убудуће пружати само примери за следеће тврдње. Културне промене доводе до мењања самог човека, који онда условљава промене у друштву. Култура је та која на суптилан начин, полако реорганизује човека и нацију, а култура једне нације вреднује њеног човека. Добар пример за ово био би појава рок културе почетком шездесетих година двадесетог века. Та култура је донела огромне промене у човеку, он је изменио све своје дотадашње навике и створио нове. Рок култура је тотално изменила човеков поглед на сексуалност, употребу наркотика и тако даље. То је несумњиво довело до промена у било којој нацији/друштву те зато сада у неким друштвима имамо легалне геј бракове, легалну употребу лаких наркотика итд.
Да би се у наставку текста боље разумео појам друштва и коначно још једном показало да су ова два појма потпуно везана (појам културе и појам човека, два темеља сваког друштва, и да самим тим не могу постојати један без другог), мора се на микроскопском плану објаснити човек, на којем цела стварност оваквих система лежи. На почетку се само дотакао ниво културе, када се споменуло да се култура остварује само онда када човек дође у било какву интеракцију са тим нивоима. Жели се сада да се врати на то јер су они нераскидива веза између човека и културе, а када су нивои здрави, онда је и човек здрав, који је, као што се до сада потврдило, кључ сваке везе. Дакле, овај кратки рад о култури није само оглед о култури, већ и оглед о човеку. Култура се остварује на три општа нивоа: на општељудском или биолошком нивоу, на социјалном нивоу и на индивидуалном нивоу. Када један народ усвоји један образац размишљања, веровања, емотивног реаговања и образац понашања у одређеним ситуацијама, он добија свој менталитет, на који се гледа као на профил тог народа у биолошком смислу. Неће се све црте једног биолошког профила осликати код сваког члана тог народа или заједнице, али најучесталије ће се издвојити саме (нпр. гордост и често безразложни понос Срба из Црне Горе; ово је постала толико учестала карактеристика код Срба са тог подручја да су почеле настајати читаве анегдоте, шаљиве приче, чак и предања о њиховом поносу). После усвајања биолошког нивоа сасвим је нормално и природно да људи истих менталних склопова ради друштвеног уговора (његовог лакшег остваривања) нађу једни друге. У заједници са већ изграђеним биолошким профилом можемо имати само две врсте људи који живе у њој. Имамо оствареног и неоствареног члана заједнице. Мора се нагласити да и једна и друга врста људи на директан или индиректан начин утиче на заједницу, али и на будући биолошки профил заједнице којој припадају! Остварен човек ће учествовати у групи као последњи чинилац, а допринеће уздизању културе у једној заједници, самим тим и у једној нацији. Остварен човек ће створити и једну нову групу, оставши забележен у историји једне заједнице, мењаће заједницу и много дуго после његове смрти. На исти овакав начин и неостварени човек ће утицати на заједницу, али заједница ће тежити његовом забораву.
Услед овакве савршене ситуације где је већи део чланова једне заједнице остварен, где је култура сваког тог члана заједнице на високом нивоу, само друштво условљава појаву великих појединаца, који ће оставити продукте своје генијалности целом човечанству. Ти појединци ће подићи вредност своје нације и њен значај.
Уметност је одувек била човеков једини спас, уметност се не дотиче само писања, сликања, плесања, певања или музицирања. Силина универзума је то да уметност покреће човека и његово место под овим звезданим небом!
Аутор: Страхиња Трандафиловић