Život proganja nas već prognane (Suzana Trifunović)

Dođe mi ponekad u snove,draga majko, tvoj glaskako se ori ovim šumama.Ne mogu da se borim sa tim.Evo me tu.Sam.Čudno je biti sam ovde.U svakom je temelju ukopan tvoj lik.Podseća me da ne smem predati zaboravuživot koji smo živeli,život kome su se radovali ljudi,neki drugi ljudi.život koji nas proganja,proganja nâs, već prognane.U meni gori tuga,gori … Настави са читањем Život proganja nas već prognane (Suzana Trifunović)