Рађање (Андријана Попадић)

Једног јутра је сванула ноћ. И било је хладно.  И смрзавале су се птице.  И падале су песме с кровова.  У то свануће ноћи умро је неко твој. Онај кога су ноге носиле далеко,  онај чији је поглед био бистар, онај чије су руке мазале мелеме на твоје ране,  онај што те слушао и чуо,  онај што ти … Настави са читањем Рађање (Андријана Попадић)