Микеланђело
Око врата дах ране јесени,
док за петама корачају хладне
летње ноћи , и по која језа спушта се,
спушта се попут Микеланђелове
руке на скулптуру.
Свуци одећу, да видимо ране, те
које продиру кроз кожу, која
је попут свиле и трња.
Руке Микеланђела и тело то,
тајне крију, то њихов пакт је.
Археолошко налазиште
Тело бура пуно је,
лепих таласа, црног неба
изнад океана и по којих
звезда морских.
Залазак сунца, тако је
чисто и наивно, а враголасто.
Посматрамо га и видећемо,
све оно што вешто у себи скривамо, а то
невреме јако је.
Тело наго попут археолошког
налазишта је.
Рушевине унутар тела и даље
обрушавају се, а толико
записа крију.
Тело једно попут записа
Да Винчија је.
Свако је креатор сопствених
налазишта са безброј
нетакнутих немира.
Хир
Нежност ми дође, па оде,
не задржавам је.
После ње дође ми нешто
што драже ми је, а хиром назива се.
Рушевине
Када осетимо слободу, и
кораке нове направимо.
Тело буди се, страст вођа је,
док пожуда и еуфорија,
попут љубавника из ноћи, по дану су.
Када слободу осетимо,
низ грло вино тећи ће, а
у грудима аритмије, и на
уснама вино траг оставиће.
Док слободу слепо тражили смо,
ми рушили смо, док рушевине све
на броју нисмо имали.
Сафир и Жад
Човекове дубине,
мноштво тајни скривају и
да до њих жарко стићи желимо.
Сафир и Жад непријатеља
два су.
Желим сјаја два у колекцији
својој, тако сијају жарко.
Жад који у телу бујицу буди,
Сафир у очима топлину нуди,
док у хладним ноћима,
спокој на грудима.
Из далека посматрам непријатеља два,
док у себи хладни ратови воде се.
Када сазнаш да си преживео
Када сазнаш да си преживео,
немаш више олујне ветрове у
грудима, ни јато муња које
утеху у телу траже.
Када сазнаш да си преживео,
не осећаш више немире у мислима.
Тишини предајеш се, верујеш јој.
Испод коже ожиљака је толико
да број им се не зна.
Твој аманет прошлости,
који не боли, али да избледи не може,
хартија није или ипак лист,
па да сунцу олако преда се.
Онда сазнаш да преживео си
ратове које само ти видиш и
кроз маглу посматраш
трагове борбе своје.
