Сунцокрети (Огњен Станковић)

Живот је само бајка
Док сам у твојим сновима ушушкан.
Једино када ме сочно удишеш твојим нестварним загрљајима
Успавано сам будан, у души витлан сневљивом јавом.

И зато су мисли мени најправилније распоређене међу облацима
Oнда када о мени мислиш, када ме посматраш, када ме обасјаваш и лагано увлачиш осмејком.

Када те освајам, када се отварам, када те осећам док ме ти упијаш као сунцокрет у сунчаној зори
Тада је и један сунчани помицај твојих зеница за мене зрачна вечност.

Али авај, језа на мом срцу игра прљави плес када си у мраку, на невидљивом пољу,
јер те луча мог постојања не види...
Нестаћеш, нестаћу, нестаћемо, свет ће појести ништавило.
Полудећу ако ли одеш за звездом падалицом!

И ако ми биљка твоје душе не ороси довољно сјаја
Мој дан, уздах, сваки корак постаће бесмислен, поробљен, непојамaн.
А моја слатка бајка постаће хајка на живот,
Кобан удар на свежину сутрашњег дана.

Огњен Станковић

Фото: Милица Јочић