BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
    • INTERVJU
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • KRITIKA
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • AUTORI
  • RADIONICE KKFILFAK-a
Menu

Рембоов „пијани бродˮ са полупаном палубом од снова (Стефанија Брчић)

Posted on 23/09/202023/09/2020 by BEZ LIMITA
Није ми јасно

Ево већ деветнаест година не схватам
Зашто морам да живим по вашим правилима
Па ви нисте створили свет
Шта има везе што изгледам као плави анђео
Ја бих да пушим марлборo дуги тач тамни
И тетовирам бесмислице у припитом стању
Иако не пијем
Можда ми је животни сан
Да гајим козе на Златару
А не да завршавам школе
Да не дајем испите
Већ срећу и хаос сваком кога сретнем
Не желим да будем фина према грознима
Ма не желим ни на улици да им се јавим
Већ бих да им саспем у једнo од лица
Како ми њихова дволичност иде на живце
Нећу да учествујем у испразним разговорима
Хоћу да причам о самоћи која нас дави
Правој љубави ако уопште постоји
Звезданој прашини из које смо постали
Или само да шћућурена ћутим у твоме загрљају
Желим да штенцима покрај контејнера дам кору хлеба
Или макар топао поглед
Да у реченицама налазим скривени смисао
Или да га смислим, ако га већ нема
Да размишљам, размишљам, размишљам
И опет ништа не схватим
Или да правим грандиозне планове касно увече
А онда се ујутру једва искобељам из кревета
Жудим за искреном речју, иако је псовка
За сузама, смехом, буком, бесом,
А не лошим представама још лошијих глумаца
Често зажелим и да будем амеба
Па да се у неповољним условима
(Који су код мене сваких пет минута)
Зачаурим и пустим живот да пролази поред мене
Чешће зажелим да будем птица
А ви сте ми рекли да јe немогуће да добијем крила и полетим
И било би фантастично када бих могла да
Све бесове и туге давно закопане лопатом ископам из себе
А не да покушавам да се изразим кроз стихове и строфе
Иако ће они свакако бити погрешно протумачени
Људи ће увек бркати оно што јесам
Са њиховом идејом о ономе шта сам
Стално ћу имати по неко кило вишка
По неку даску у глави мањка
Превише ћу причати, прегласно се смејати
Ходаћу као руски тенк, а не француска дама
Моје мисли ће бити превише црне
А плеј-листе у телефону просто просте
Знаће они боље како да живе мој живот
Можда јер их подсећам на све прећутане истине
Или све лажи изговорене себи у часовима ишчекивања
Да су они на мом месту вероватно не би били на мом месту
Јер не би тако до крви гризли нокте, веровали и волели
То могу само ја
Али не могу и не желим
Да будем лака као слово и ведра као јулски дан
Нити флексибилна као глина па да ме стављате у прастари калуп
Ваших веровања, морања и глодања
Ја сам можда слово на омиљеној књизи
Или тајна једна сачувана
Можда сам само тачка у ижврљаном свету
Кривуља осмеха у доба рата
Можда нисам ништа до младалачки бунт
Који одбија да се приклони старачком искуству
Па нисте ви створили свет
Зашто морам да живим по вашим правилима
Ево већ девентаест година не схватам
О мени

У мени цветају вечна поља туге
Која људи вечно бркају
Са оним холандским
Шареним
Пуним лала
Па стану бежати
Кад схвате да моје срце
Није романтична комедија педесетих
Већ отрцани хорор седамдесетих
Пун буке и беса
Крви зноја и суза
 
Мој живот нису веселе песме
Француске капице
Амерички снови
Ни немачки квалитети
 
Мој живот су елегичне марсељезе
Руске туге
Шпанске грознице
И балканска ратовања
 
У мени гори вечна ватра с Олимпа
Која пали све што осети
Али је људи вечно бркају
Са својим представама о њој
Па почну завршавати
Сваку причу са мном
А ја
Жива ватра
Превијам у тишини
Живе ране
 
Ја нисам нежна
Или ситна попут зрна песка
Нити умилна као повређено маче
 
Нисам главна јунакиња
Неке летње лепршаве песме
Коју свуда прати мирис парфема
И занесени цвркут птица
 
У мени има нешто труло
Убијено мојим рођењем
Што заудара
И даје свима на знање
Да ме не знају
 
Ја сам Рембоов пијани брод
Са полупаном палубом од снова
Кога прати мирис дувана
И кога сирене зову у вечне дубине
 
Ја сам твоји највећи страхови
Са плаветним сјајем у очима
И тмурним песмама


Биографија
 аутора:

Стефанија Брчић рођена је 3. 7. 2001. у Београду. Похађа Медицински факултет у Подгорици. Учествовала је на бројним такмичењима у области беседништва. Проглашена је најбољим дебатером на турниру у беседништву 2019. године, које је било организовано под покровитељством Америчке амбасаде у Црној Гори. Похађала је глуму код познатог редитеља Кокана Младеновића у позоришту Дадов. Добитница је бројних награда за литерарно стваралаштво. У књизи Сто младих талената града Београда из 2013. године нашла се и њена песма. Учествовала је на литерарном такмичењу које је организовала Општина Тиват 2017. године поводом Дана заљубљених, где је и награђена. На Књижевној вечери Општине Котор представила је своје песме. Живи и ствара у Црној Гори.

2 thoughts on “Рембоов „пијани бродˮ са полупаном палубом од снова (Стефанија Брчић)”

  1. Evgenija каже:
    23/09/2020 у 17:36

    Tako mlada i talentovana osoba. Svaka čast ovoj devojci na svemu sto radi a ima samo 19 godina! Nastavi da stvaras i uvek veruj u sebe!

    Одговори
  2. Goli каже:
    17/10/2020 у 14:46

    Ponos i dika!!! Koliko život može biti komplikovan, a koliko malo treba da se pojednostavi i uljepša. Stefo, VOLIMO TE!

    Одговори

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • OGLEDANJA
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • TVOJ GRAD
  • ОДБЕГЛИ ДЕДА МРАЗОВ ПОМОЋНИК
©2021 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com