У оквиру манастира који чине Ресавску Свету Гору и налазе се у близини реке Велике Мораве, убраја се и Световаведењски манастир Миљково у селу Гложану. Овај манастир годинама је место у коме се може сагледати живот по јеванђељу. Он представља стециште духовности у које се радо одлази, место где црквено-народна уметност исијава својим истинитим сјајем. О историји овог манастира може се наћи много података на интернету. Међутим, када се говори о његовој повести, најважније је поменути то да су у овом манастиру боравили руски монаси, да се овде налазе икона Богородице Ахтирске, као и мошти Светог Јована Шангајског. Данас се о манастиру стара мати игуманија Анастасија Симеоновић са сестринством. Духовник манастира је јеромонах Нектарије.
У овом стецишту духовности Преображење Господње прославља се сваке године кроз молитве, духовне приче, песме и стихове у оквиру Преображењског сабора. У складу са тим и овогодишњи програм састојао се од духовних стихова, рецитација и песама.
Беседу на Преображење Аве Јустина Ћелијског прочитала је Наташа Постоловић. Оливера Мијаиловић прочитала је стихове владике Николаја Велимировића Благодарност после буре, а Марко Мирковић говорио је песму Моји су преци бранили небо, коју је написао млади и талентовани ресавски песник Стефан Лазаревић из Ђуринца. Духовним песмама Пећка кандила, Песме свим светима, Разумна молитва и Ми смо деца неба, представиле су се Тијана, Зорица, Тамара, Анђела и Александра, које су након наступа говориле о томе какво место у њиховим животима заузима ова светиња.
Тамара Урошевић, професор обое у Музичкој школи „Станковић” у Београду, каже да је за овај свети дан посебно увежбала неколико духовних песама како би могла музички да прати њихово извођење.
„Овде је све испуњено љубављу; сестре су предивне и од њих може много тога да се научи. У овом манастиру десио се и мој духовни препород пре две године. Нигде не осетим оно што осетим овде, зато и долазим. Посебно сам желела да дођем на овај дан и дам свој допринос учествовањем у програму”, објашњава Тамара.
Са њом је сагласна и Зорица Перић, која каже да је овде доживела духовно просветљење и позива све људе да посете ово свето место: ,,Ми људи у свету живимо све тешње, са све већим разочарањем. Овде заиста можемо да видимо прави пример живота по јеванђељу, што је веома важно. Позивам све који нису дошли да дођу, да се утврде у вери, пруже први корак, а Господ ће све остало учинити”.
О духовности и светости говори и прича њене деветогодишње ћерке Александре Перић: „Волим да долазим у манастир Миљково зато што је лепо. Када сам се вратила кући, осетила сам у срцу да треба поново да дођем”.
У музичком делу програма духовним и изворним песмама представили су се чланови певачког друштва Икос. Ово певачко друштво основано је са намером да поред духовних песама негује и традиционалну изворну музику. Њихове изведбе прате и инструменти попут гитаре, фруле и тарабуке.
„Део чланова почео је са радом још 2016. године у хору Свети Јован Дамаскин при Храму Свете Параскеве у Лапову. Овим друштвом обогаћен је репертоар са циљем да се кроз духовну и световну музику негује српска традиција”, каже Дејана Банковић, члан овог певачког друштва.
Историјски записи пуни су података о првим црквено-народним саборима, који су били веома значајни за утврђивање вере и обогаћивање стваралачког духа. И данас та љубав и узвишеност одржале су се у Миљкову, поготово на Преображење, јер као што је и Јован Дамаскин у својој беседи говорио – на тај дан се радује у славу Господу: „Ходите да светкујемо данас, о богољубиви саборе. Ходите да сапразнујемо са празникољубивим силама, јер су оне дошле овде да са нама празнују. Хајдете да устима као милозвучним органима запевамо. Ходите да духом заиграмо!”
Марко Мирковић