Нечије изгубљено пролеће (Јована Ђокић)

Руке Корачамо и километре пређемо, ноге уморе се, а године прошле су, као од ока трептај. На собном сточићу и даље стоји део један, који празан остаће. У полумраку и по дану тражила сам те, а руке твоје од мене бежале су, као јање од орла, као лава од вулкана. Трчала сам ка теби, док … Настави са читањем Нечије изгубљено пролеће (Јована Ђокић)