Поезија прождире моје сузе (Јелена Љубеновић)

МАЛА, САЊИВА АПОКАЛИПСА У ноћи снажног и живописног месецаседела сам на тераси, на плишавом и меканом јастучићуи погледаном тако непрегледнимокретала сам се ка најбеличастијим звездицама Припремале су се за починаки остављале пространи небески сводчовековим сновима и стиховима Дивног Месец је први повео све звезде ка скривеним величинамаогласио се последњим беличастим зракоми корацима сасвим непојавним и … Настави са читањем Поезија прождире моје сузе (Јелена Љубеновић)