Јутрење Тишину дима што је целе ноћи у соби спавала прекида оштар, весео цвркут прве птице. То је мала радост што се у крошњи разиграла уз светлост што нежно милује нам лице. На длану земље немо мирује још непроникло зрно. У себи крије шуме које ће тек да се роде. Све што је у нама … Настави са читањем Дланови судбине окренули су пешчани сат (Марија В. Илић)