Дечак се уплашен буди, у сну је тражио нешто што у његовом прастаром срцу има посебно место. Где је та крпача стара? Где ли је остала сама? Ту, испод рушевина, ту поред дечјих рана. Дечак се пробуди брзо, у огледалу гледа у неког, у човека избразданог лица, у странца немог, далеког. Гле, испод кревета лопта … Настави са читањем Крај једног детињства вечног (Сузана Трифуновић)