Опет јутро поглед за прозоре веже и не мари што те тамо давно нема, успомена жива што у страсти сеже, као птица што се да узлети спрема.   У тренутку мутно раскрили се време: жар вечери пада на голубе беле, Хесеа и песме, успламтеле теме, на Јесење лишће и пожуде вреле.   Тад ме прхут … Настави са читањем Голубица (Зоран Старчевић)