просим те за мало испрошеног арсена маглом и вискозним сузама – ништавилу најближе уходе гризу времена кост на зачељу басена знаш да сам самоћа што се у наруквице ниже просим те као побуне душа мојих си дршка стенице сам и кавга што задати простор куне заволећеш моје падове – и звекет уме као задршка просим … Настави са читањем Просјачка песма (Александар Ђурић)