Прво је светлела само соба. Онда екран. Онда она. Написала је: Јеси ли ту? Одговор је стигао брже од нашег куцања. Од тог тренутка није више била сама. Била је прочитана. Неко је знао како јој се срце убрза док иде ходником. Како се смеши у пола речи. Како ноћу не спава, већ чека да … Настави са читањем Логин за душу (Радмила Стојадиновић)