U meni svakakve krvi ima
sve države sveta moj su dom
bez nasilnih identiteta
nametnutih polariteta
poput najdraže poeme
ljubavlju rešavam
sve svoje dileme
Jesam li Albanka,
Srpkinja il’ Hrvatica
jesam li kurva,
veštica, il’ opatica
moja majka
moja je matica
Nemam platu
i ne znam šta je satnica
ja sam žena,
pesnikinja i radnica
bačena u krajnost
nasilnih nadnica
silovana i mučena patnica
ostala sam bez svih
svojih pravnih latica
Ja nisam orao
nit’ sam šahovnica
zastava ljubavi
moja je putovnica
namučenog tela
neumorna buntovnica
bojim svet
kao da je slikovnica
prelazim prepreke
svih klizavih deonica
ne treba mi nacija
ni muška igraonica
U meni svakakve krvi ima
i da hoću potpisati se ne mogu
ceo svet moj je dom
ceo svet moja je rasa
ne treba mi religija
ne treba mi klasa
Jedva hodam
opkolila me masa
Al’ ne dam se!
U meni svakakve krvi ima
ja sam sve
i oseka i plima
Ja sam žena
što od ljubavi tinja
poput vatre
i vulkanskog dima
Straha nemam
da vrisnem pred svima
da u meni svakakve krvi ima
Nisam Albanka, Srpkinja
ni Hrvatica
Nisam kurva, kučka
nit’ opatica
Ne treba mi plata
ni krvava nadnica
Ja sam žena
i moj život
moja je satnica!
Oda priznanju
—————————
Evo poričem
Nisam ranjiva
nije do mene
do drugih je
do kosmosa je
Evo priznajem
Ranjiva sam
u tome je čar
moje duše
Evo priznajem
Ranjena sam
u tom grmu
leži moj zec
Kažu lakše je
kad priznaš
kad prihvatiš
I, evo me
Prihvatam
Ranjiva sam
do toga je
u tome sam do guše
Evo priznajem
Ranjena sam
od malih nogu
još od onda
pa sve do sada
Evo ne poričem
Besmisleno je
Ko prizna
zaslužuje oprost
Evo opraštam sebi
sve godine traženja
i neprihvatanja
Evo priznajem
Ranjiva sam
i ranjena
još od onda
pa sve do sada
i nadalje
Ne poričem
do mene je
Ja sam kosmos
Neugašena iskra
sopstvenog priznanja
Došla sam
malo Sunca da ti poklonim
da vidiš kako izranja iz okeana
da čuješ kako se radja i poradja
da osetiš kako greje i umiva toplinom
sve napaćene ljude koji traže spas
došla sam
malo boja da ti podarim
da obojiš sve mrakove
i tunele zarobljeništva
da osvežiš oronule suze
da poljubiš sve tačke
stapanja i preklapanja
da zagrliš ono što želiš
da prihvatiš ono što nemaš
došla sam
Suncem da te zovem
medju oblacima da te tražim
na pučini da te nadjem
došla sam i otišla
još uvek se vratila nisam
čekam Sunce da zadje
čekam Sunce da te pronadje
dok ljubim zemlju koju diram
dok volim život što me snadje
Šilerova
________________
Ti ko Šiler
Izvanredan pesnik
na lošem glasu
Žalosni stihotvorac
Zaboravljeni mudrac
Rušitelj
Sopstveni mučitelj
Vodja paklenih ulica
po gradskoj bedi poznat
Poniženi Šiler
nesrećan do bola
na samrti do pola
Ti i Šiler
isti ste
dva jadnika
tumačena
nedokučena
zauvek osumnjičena
Dva taoca prošlosti
dva proroka budućnosti
Ti i Šiler
Isti ste
Dva nesnadjena čoveka
zloupotrebljena
namučena
do gole koske svučena
dva Isusa
razapeta i mučena
Isti ste
Dva zaboravljena bednika
dva žrtvovana rasipnika
ti i Šiler
dva srušena spomenika
svačijeg života
Oh
Kakva ste sramota
vas dvojica
dva Šilera
dva pesnika
dva nesrećnika
Predugo traje
———————
Predugo traje
Mislim da sam sve sanjala
Realnost je drugačija
Na javi sam sasvim dobro
U snu sam vikala
u snu sam te proganjala
I,
sve je tako
naopako u krug
s milion ponavljanja
dok ne utvrdim da sam
ipak samo loše sanjala
Predugo traje
izgubila sam osećaj
za vreme i mesto
Hodam
Mislim
Ma realno
i budna te sanjam često
Predugo traje
baš tako
do beskraja naopako
Sva znojava
i bez smiraja
trčim za Javom
i zovem realnost
jer
ona je drugačija
Žurka treznih
Potreba svačija
Predugo traje
Kraj
Za zarobljene
njene odaje
naručili smo budjenje
predugo traje
spuštaj zavesu
ne mora aplauz
u redu je i čudjenje
Postojanje
______________
Nije na silu
ide samo od sebe
Pomažeš mi
Prirodan si lek
Nema te
Ne postojiš
i to je sasvim dovoljno
da ne znam gde sam
kad shvatim
da mi dišeš za vratom
da nisi otišao
da me ne puštaš
Nije na silu
svako na svoj način
Tvoj je glup
moj još gluplji
malo bolji
skoro pa najbolji
Sve teče
prirodnim tokom
ja skokom
ti okom
Ne postojiš
a ne ostavljaš
Pratiš me u stopu
sasvim prirodno
nevidljivo
u svakoj ulici
na svakom ćošku
Nikad prirodnije
ništa na silu
ide samo od sebe
Pomažeš mi
nerešivo rešavaš
ništa na silu
ni ne pokušavaš
sasvim logično
potpuno prirodno
težinu olakšavaš
Blago tebi
kad možeš
tako olako
i lako
da me pratiš
i ne postojiš
Sloboda za D.
———————————
Sloboda!
Koliko sam puta to čula
Sloboda
Sloboda
Sloboda
Robija!
Koliko sam puta to osetila
Robija
Robija
Robija;
Dva prljava kreveta
kolerični madraci
izbušeni zidovi
razrušen život
i večna trauma
Sloboda
Robija
Sloboda
Robija
Smrad po ćoškovima
Crna soba 107
Robija
Ravnica
Dom
Vapaj za slobodom!
Koliko sam puta to osetila
u očima tvojim,
u očima svojim!
107 godina robije za:
rešetke na prozorima,
polomljenu stolicu
i ograničeno vreme;
3 sata slobode na robiji
naše je umeće!
Uzalud zovemo pravdu
govornica ne radi
vrtimo brojeve
čujemo zauzeće
Sloboda
Robija
Sloboda
Robija
Koliko sam puta to osetila
Robija
Sloboda
Robija
Sloboda
Kraj!
Rastanak je zazvonio
Kazneno zvono
pokvarilo nam dan
Robija
Sloboda
Robija
107 si sloboda svojih
sabio u tudji dlan
Robija
Sloboda
Robija do Slobode
uz gorke suze
i blistavi bekstva plan
Minja Marđonović je književnica kosmopolitskog duha: svi delovi sveta njen su dom. Nama se predstavila na duhovit i nekonvencionalan način: Nadrealna žena, anarhistkinja i feministkinja još od majčine utrobe. Pesnikinja i prozašica, žena vrele krvi koja živi ideju slobodne ljubavi.
Fotografije su preuzete sa stranice 100glava Aždaja.
