Мој тата је умро 2007. године, 25. јануара, а сахрањен је на Светога Саву. Боловао је годину дана, а када је умро, на његовом лицу је био спокој. Први пут у животу сам видела спокојно лице, што ми је у жалости било утешно. Осамдесет седам година пре тога, давне 1920. године, рођен је у селу … Настави са читањем Сећање на татина сећања (Невенка Баланесковић)