Почео је шести по реду Фестивал фантастике који од ове године носи стално име „ЗмајКОН”. Фестивал је настао као резултат сарадње удружења „ОрдоДракоНиш” и Нишког културног центра, у коме се и одржава до недеље, 19. маја. Гости овогодишњег фестивала су позната имена из света фантастике – канадски писац Стивен Ериксон, илустратори Игор Кордеј, Јана Адамовић Кордеј, Боб Живковић и многи други. О томе шта посетиоце очекује и које то новине има овогодишња конвенција разговарали смо са нишким писцем, једним од оснивача и креативним директором фестивала, Милошем Петковићем.
Како је настао фестивал и како се током година развијао у ово што је данас?
Фестивал се као идеја родио пре десетак година. Нас неколицина смо велики фанови фантастике, неки смо и ствараоци и онда смо помислили како би било лепо да постоји промоција књига где је фантастика као жанр, да се људи скупе и да буде лепо, али нама то није било довољно. Желели смо да на једном месту окупимо све те људе које волимо, које смо имали прилику и да упознамо и да то буду различите бранше.
Први фестивал сад из ове перспективе јесте био скроман, али је нама много драг јер је тако почела наша прича. Радили смо углавном са својим локалним снагама, а позивали људе са стране које смо лично познавали а које смо хтели да лично испромовишемо, да људи чују за њих. И тада смо већ са озбиљним амбицијама, жељама и сновима имали две идеје: једна је била да интернационализујемо причу, а друга да постанемо конвенција и, ето, пети и овогодишњи шести су нас довели у ситуацију да можемо да кажемо да смо два највећа циља с почетка остварили.
Сад имамо неке друге циљеве, па ћемо видети.Ја рачунам да до тог јубиларног заиста можемо да направимо нешто што до сада није виђено на нашим просторима и на српском говорном подручју.
Који је значај овог фестивала за младе писце фантастике, као и за фантастику у Нишу?
Мислим да је значај немерљив јер је невероватна ствар за једног младог писца да може да седне поред једног Стивена Ериксона и да му постави неко питање и да добије савет уживо. Ви можете да гледате те писце и на Јутјубу, да их пратите на друштвеним мрежама, али не знате какви су они приватно.
Ти великани су углавном врло скромни људи, успешни су, остварени и увек спремни да поделе неки савет, тако да мислим да је и за оне који су већ писци и за оне који то желе да буду ово идеално место да се сретну са неким култним ствараоцима, да од њих покупе сјајне савете који су такође немерљиви.
То су неке ствари које не можете да купите новцем и не знате колико тај савет можда може да вам промени живот, да вас упути и унапреди вам писање, или како да дођете до неког већег издавача и да направите од тога себи лепу причу која ће да вас усмери кроз даљи живот.
Који су новитети ове године? По чему је специфичан овогодишњи фестивал?
Трудимо се да сваке године имамо неке новитете. Ове године смо, рецимо, увели да људи могу да дођу у наш клуб друштвених игара где ће их чекати наши „Dungeon Masteri”. Они су припремили ликове и неке лепе авантуре, где ће екипа која дође моћи да само седне за сто и уплови у свет „Dungeon and Dragons”, да упозна ту култну друштвену игру. Баш збот тога смо конвенција, зато што публика активно учествује готово у свим програмима. Првог дана се већ видела једна новина, одлучили смо да доведемо гудачки квартет да изведе неколико нумера из познатих филмова и серијала фантастике, публика је одлично реаговала и то ћемо сигурно задржати.
Ове године смо додали један озбиљан брендинг, мислим на поклоне гостима: букмаркере, беџеве и још неке интересантне ствари, на пример, сат са логом „ЗмајКОНа”, држаче за мобилне телефоне, као и привеске за кључеве и неке лепе статуете. Већ сад, кад се приђе и види лого који је урадио Боб Живковић, пошто смо постали конвенција и добили стални назив „ЗмајКОН”сад смо већ препознати и мени је пуно срце кад чујем да љути то „ЗмајКОН” изговарају као да постоји већ деценијама и да је то препознато у медијима као „Нишки ЗмајКОН”, тако да верујем да смо од тог темеља подигли један озбиљан први спрат и сад почињемо да зидамо други.
Које још занимљивости очекују посетиоце? У програму се налазе филм изненађења, као и квиз.
Филм и квиз су нешто што мислим да је обавезно, поготово квиз, због наше жеље да публика активно учествује, да добију неке лепе награде од свих људи на базару. Имамо једно лепо дешавање, одлучили смо да тераса Нишког културног центра сваке године постане башта и да ту главни гост, ове године је то Стивен Ериксон, проведе два-три сата са људима онако спонтано. Да он седи за столом, да пије нишки „Клакер” и да са њим сви који желе могу да седну, причају и да то буде неформално дружење. Можда ће неко отићи до штанда да купи књигу да му он потпише и да га нешто пита. Имамо тај неформални моменат, да људи могу да се друже, а не да он буде у хотелу и да дође само на своје предавање, тога код нас никада неће бити.
Изложба је већ традиционални део фестивала, чија дела су изложена ове године?
Ове године смо се одлучили за један брачни пар, Игора Кордеја и Јану Адамовић Кордеј. Игор је једини човек са наших простора и један од највећих стрип цртача свих времена који је радио за „Marvel”, „DC”, „Dark Horse”, док је Јана велика нада и неко ко је већ интернационално препознат. Тако да, имамо један изузетно успешан брачни пар, они су и индивидуално врло занимљиви, тако да мислим да ће људи моћи доста да науче од њих.
На изложби су радови из различитих њихових периода, нарочито код Игора, он је и наменски бирао радове спрам тематике којом се ми бавимо, више је гледао кроз призму фантастике. Радио је на стриповима „X-Man”, „Texas Kid”, „Tarzan”,„Star Wars”, али је радио и илустрације из „Господара прстенова”. Како је рекао Боб Живковић, вероватно је најбољи икад нацртани Гандалф изашао из пера Игора Кордеја. Изложба нам је негде постала обавезни део, замислите како је кад је у питању само изложба, па људи дођу да виде, а она је овде само тек један део целе приче.
Недавно је изашла „Паладинова бележница”. Како се то уклапа у фестивал?
У овој збирци најстарија прича стара је дванаест година. Приче сам поделио у пет области, пошто ту има епске фантастике, хорора, авантуристичких прича, као и неких „high fantasy” прича. Доста је било питања задњих година када ћу после толико романа да објавим неку збирку прича или да објединим приче на једно место. Тако сам кренуо да скупљам приче, неке које су објављиване, неке које сам увелико писао. Испоставило се да их има четрдесетак, направио сам ужи избор од 23 приче и то ме посебно радује јер је то уједно и моје 23. издање неке књиге. Прве реакције су толико добре да и даље не могу да поверујем зато што сам од неких прича направио озбиљан отклон. Мораћу и ја да се вратим мало уназад и прочитам неке од мојих прича поново после толико времена.
Разговарала: Марија Тодоровић
Насловна фотографија: Игор Крстић