Звезда Звезда се помолила јутром крадомице, тихо. Пробудила је сањиве очи једне мале сањалице. Будила је нежно, погледом миловала по коси и један чуперак направила тек онако, али не из пакости. Тек игре ради, обасја јој лице, нацрта пуно звездица малих, да украс буду на образу мале девојчице. Умеша се и Месец сјајни, подвикну Звезди: „Што будиш то дете, зар не видиш да сновима језди?” Звезда пожеле баш такву девојчицу само за себе, да јој буде мати, узе је у наручје своје, загрли је јако, и не хтеде је никоме дати. Месец, стари судац пресуди овако: „Девојчицу не можеш имати, али нека јој звездице образе красе да зна да има још једну мати.”
Хвалисавац Хвалио се Месец луд звездама, сестрама својим, не скривајући своју ћуд: „Ваше стазе ја кројим!” Бојао се Месец сјајни да међу њима буде тајни, да га не свргну с власти и оставе га без части. Лукаве су звезде биле, пронашле су сестре виле, па заједно Месецу утрле пут, зато је сада увек жут.
Mали витез Уснио сам страшан сан, да сам витез знан, да се са алама борим и да нећу да им се покорим! Тако сам уз помоћ свог мача ослободио људе великог харача, а уз помоћ свог ножа, спасих их страшних дерикожа! Смуцах се свуда и нагледах се свакаквих чуда. Шта све не виде ова моја глава луда! На крају свог путовања зачух: „Види, па он то нешто сања!” Мајчин мио глас јави се у прави час. Избави ме из ропства дугог, спаса ми не беше другог. А кад отворих очи, мајка одмах скочи и рече: „Мило дете моје, уморио те сан, ал’ с јутром утече!”
Биографија аутора:
Ивана Вукилић Вучић рођена је 1987. у Књажењвцу. Пише поезију, драмолете и кратке приче. Своје радове објављивала је у више листова и часописа. Учесник је многих културних и књижевних манифестација. Члан је Књижевног клуба „Бранко Миљковић” из Књажевца.
Песме су преузете из књиге: Збирка за девојчице и дечаке, Ивана Вукилић Вучић, Књижевни клуб Бранко Миљковић, Књажевац
Фоторафије: Unsplash