Davne 1935. godine ruski arhitekta, emigrant Aleksandar Medvedev dolazi u Niš i otvara privatni projektni biro. U ovom gradu tada već radi nekoliko ruskih arhitekata: Julijan Djupon, Vsevolod Tatarinov, Anatolij Leonidovič Rusijan, Pavel Vasiljevič Krat, Mihail Aleksandrovič Aristov, Pavle Liler. Jedan susret, kako će se mnogo godina kasnije ispostaviti, dvojice veličanstvenih, pokazaće se kao sudbonosan. Istorija beleži da je baš Julijan Djupon, upoznajući se sa Medvedevim, izrazio zadovoljstvo što predaje štafetu arhitekture Niša u ruke mladog arhitekte. I zaista, ako pažljivije pogledate zdanja mnogih javnih zgrada, ali i starih, zubom vremena načetih kuća, na čiju je lepotu, kako se čini, i samo vreme bilo ljubomorno, uočićete prepoznatljiv arhitektonski potpis Aleksandra Medvedeva, ruskog arhitekte koji je voleo Niš, toliko da mu je u amanet ostavio brojne građevine.
„Medvedev je bio jedan od prvih ruskih modernista, nije jedini, ali je bio onaj koji je u Nišu dao najveći doprinos. Njegov životni put je vrlo interesantan ‒ od života u Rusiji, školavanja, onda bežanja iz Rusije, dolaska u Carigrad, potom Beograd, pa odlazak u Banjaluku. O njegovom životu može da se snimi film i očekujem da bi to mogao biti naš sledeći projekat”, navodi Aleksandar Keković, predsednik Društva arhitekata.
Voleo je grad na Nišavi, iako se u njemu nije rodio. Graditelji koji su ga nasledili, u želji da uspomenu na njega sačuvaju, napravili su spomen-sobu kao svedočanstvo jednog vremena, kada nije bilo važno odakle potičete, nego šta u srcu nosite. Medvedev je u svom nosio lepotu.
„Arhitekte znaju, pogotovo starija generacija, mlađi znaju nešto na osnovu izložbi, zato što je njegovo delo izlagano više puta i u Beogradu. Južno od Beograda se ne zna puno, a Medvedev je vrlo značajan jer je on modernista. Ruske arhitekte su uglavnom bile klasično obrazovane i tako su i projektovali, a Aleksandar Medvedev je modernista i celokupno njegovo delo u Nišu je upravo iz tog perioda”, objašnjava Zoran Čemerikić, sekretar Društva arhitekata.
Prema sačuvanoj evidenciji, u periodu od 1935 do 1939. godine Medvedev je isprojektovao više od stotinu vrlo različitih privatnih i javnih objekata, od kojih je većina izgrađena pre rata.
„Vrlo interesantno, najznačajnija zgrada koju je moj otac projektovao je Šegrtski dom, to je sada Skupština Grada. Zavod za zaštitu spomenika kulture napravio je ploču na kojoj je pisalo da je tu zgradu projektovao arhitekta Medvedev. Ja za tu ploču nisam znao i napravio sam jednu da bi se stavila, međutim, evo već pet, šest godina Skupština Grada nikako da postavi te dve ploče. Sramota!”, ističe Mihail Medvedev, sin velikog arhitekte.
Aleksandar Medvedev nedavno je dobio i mural u Nišu, a lokacija nije odabrana slučajno. Naime, mural se nalazi u ulici koja nosi ime ruskog arhitekte, na Bulevaru Nikole Tesle, te su ovo umetničko delo protumačili kao sudbinu i bar na slici spojili graditelja i naučnika. Mural su načinila dvojica „zaljubljenika u arhitekturu”, jedan Rus i jedan Srbin, Anton Čupilko i Lazar Krpović, koju su na ovaj način želeli da pokažu sponu između dva naroda.
I dok sećanje na ruske arhitekte koji su pre rata gradili Niš i u amnet nam ostavili lepotu polako bledi, a retki, uglavnom oni bliski struci, bore se da sačuvaju sećanje na njih, mladi naraštaji svakodnevno prolaze pokraj zgrade u samom srcu grada, i ne znajući šta je sve u nju utkano.
Jelena Jocić