Монографија Чаробна меланхолија ауторке Аните Панић свеобухватно приказује лик и дело Неде Арнерић, једне од најзначајнијих југословенских глумица.
Између осталих, повод израде монографије може бити и познанство које само по себи сведочи о уметничкој природи Неде Арнерић. Наиме, Неда и Анита Панић су се упознале деведесетих година прошлог века, када је Неда, као свеже дипломирани историчар уметности, држала галерију Атријум у центру Београда.
Док је Неда Арнерић на филмском платну увек остављала утисак снажне жене са фантастичном биографијом, Анита Панић сведочи да је приватно била крхка, нежна и скромна.
Такав карактер филмске диве био је повод редитељу Милошу Радивојевићу да текст посвећен Неди Арнерић наслови синтагмом Чаробна меланхолија. Ауторка монографије ће преузети овај наслов, јер сматра да он најбоље описује глумицу.
Неда Арнерић је каријеру започела у тзв. Пуришиној тетралогији, са тринаест година. Након сарадње са Пуришиом Ђорђевићем, филмска остварења и награде су се низали до краја њеног живота. Због тога је пред ауторком било пуно информација које је требало систематизовати.
Како би могла да прикаже личност Неде Арнерић читаоцу који до сада није био довољно упознат, ауторка је покушала да прикупи што више сведочења Нединих колега из филмског света. Међу њима су Горан Марковић, Бранко Цвејић, Милан Јелић и многи други. Свесна да је Неда Арнерић била југословенска глумица, Анита Панић је уврстила у монографију и сведочења драмских уметника других земаља бивше Југославије: Радета Шербеџије, Лордана Зафрановића и других.
Чаробна меланхолија, која је све време привлачила гледаоце уметничког рада Неде Арнерић, од сада се може осетити и читањем монографије Аните Панић. На тај начин, успоставља се круг у ком ће реципијенти или поведени текстом желети да погледају остварења Неде Арнерић или очарани улогама желети да сазнају нешто више о њеном лику и делу.
Д. Ж. П.