Кад угледах ту У времену безвремену грађевину, У истом часу осјетих мир И тихи зов зидина древних. Та Црква дивна тајну једну крије: Дубоко скривена у њој уснула у Господу Света краљица блажено снива И почива, док Васкрсење и Други долазак Богомладенца чека, Стас јој камена гробница скрива. Мој други дом, Моја утјеха, моје склониште од туге и боли. Света Радегундо, Велом ме Светим Својим, немоћну заклони.
*
Света Радегунда, заштитница града Поатјеа
Света Радегунда (фр. Sainte Radegonde) заштитница је града Поатјеа. Рођена је око 520. године у Турингу у данашњој Њемачкој. Била је туриншка принцеза која због политичких прилика у доби од 11 година постаје заробљеница франачког краља Клотера I, који је двије године касније узима за жену. Тако млада дјевојка постаје франачка краљица. Прича се да нова краљица живи скромно и да не прихвата луксуз краљевског живота. Њен супруг чини многе злочине, убија своје нећаке, па чак и Радегундиног стрица, како би учврстио власт. Млада краљица се противи злочинима и, не могавши да уради ништа друго, одбацује свјетовни живот и бјежи са двора да би се настанила у Поатјеу. Тамо оснива Манастир Пресвете Дјеве Марије, који касније добија назив Манастир Часног Крста, пошто Света Радегунда из Цариграда добија фрагменте Часног Крста. Ипак, скромна краљица одбија да буде игуманија и ту улогу препушта другој сестри (Светој Агнеси). Од тренутка свог монашења, па све до краја овоземаљског живота, који се завршио 13. августа 587, Света Радегунда остаје досљедна монашком позиву. Пости врло стриктно, не једе чак ни рибу, а дане проводи у потпуној молитви и помаже сиромашнима. Вјерује се да се Исус Христос појавио у њеној келији годину дана прије њене смрти, чему свједочи отисак стопала. На том мјесту је саграђена капела која носи име Божији корак (Pas de Dieu). По завршетку овоземаљског живота, бива сахрањена у својој задужбини, која данас носи њено име: Црква Свете Радегунде у Поатјеу. Нажалост, током вјерских ратова 1542. протестанти су покушали да у потпуности униште тијело Заштитнице Поатјеа и данас се свега неколико фрагмената моштију чувају као реликвије. Од канонизације Светитељске, па све до данас, свједочимо многим чудима којима Света Радегунда посредује. Као Светитељку је славе и католичка и православна црква, 13. по старом, а 26. августа по новом календару. На Дан посвећен Светој Радегунди у њеној цркви у Поатјеу служи се посебна миса, а у граду и регији организују се славље у част Светитељке.
Наташа Лујић
Istina je Jedinstvena iz Srca.
Oko želi i Traži a Um procenjuje, Samo Srce zna Gde pripada. Kad spustimo Um u Srce, Oko plače, To esencija Penuša Radost Spoznaje, Otkriva Gospoda u Sebi NeOdvojenog od Celine unutar Svih Srca.
Zaista Divna ekspresija Duše.
Ovde smo da Stvaramo.
Ovde smo da Volimo.
Ovde smo da Učimo šta Jesmo Gospodu u Nama.
Ovde smo da se prepoznamo, Otkrijemo u Svetlosti Istinskog Čoveku, Gospodnjoj Nameri da Zajedno Sijamo Večno.
Svaka podrška autoru za Otkrivanje Svetlosti Srca.