Представљање монографије Морални сведок: савремена поетика мемоара било је права прилика да се сви заинтересовани упознају са мемоарско-аутобиографском прозом, проучавањима књижевности посвећеној Холокаусту и са вредним научним радом Мирјане Бојанић Ћирковић. Промоција је одржана у понедељак, 6. марта, у свечаној сали Универзитетске библиотеке Никола Тесла.
Разговор о монографији најавила је Снежана Бојовић, управница Универзитетске библиотеке Никола Тесла која је коиздавач ове монографије. Учешће у издавању монографије Мирјане Бојанић Ћирковић је само природни наставак сарадње која траје неколико година, а управница Снежана Бојовић се нада да ће и будућност донети много плодоносних заједничких пројеката.
Снежана Милосављевић Милић, редовна професорка Филозофског факултета у Нишу и рецензенткиња монографије, отворила је промоцију монографије навођењем најзначајнијег проблема за проучавање поетике мемоара – проблема сећања. Веродостојност сећања одувек се наметала као проблематична за проучаваоце, па је подухват Мирјане Бојанић Ћирковић значајан јер мемоарску прозу сагледава са различитих аспеката који проистичу из хетерогеног корпуса истраживања.
Професорка Милосављевић Милић истакла је да ауторка монографије, предговором блиским аутобиографској белешки, и сама спаја два најважнија пола мемоара – приватно и научно.
Мирјана Бечејски, научна сарадница на Институту за српску културу Лепосавић и рецензенткиња монографије, навела је да Бојанић Ћирковић осмишљено води читаоце монографије до одговора на питање: Да ли мемоари лажу? Закључак долази на крају монографије и намеће се као велики подстицај за све проучаваоце и тумаче књижевности да размишљају о истини (односно истинама) у било ком тексту.
Након навођења вредних аспеката монографије Морални сведок, Бечејски истиче да се ауторка четвртом научном монографијом доказала као значајан истраживач науке о књижевности.
Драган Огњановић, управник Народне библиотеке Раде Драинац у Прокупљу која је коиздавач монографије, још једном је истакао значај проучавања ове теме. Он наводи да је лично познавао ауторе чија мемоарска проза је касније постала корпус истраживања Мирјане Бојанић Ћирковић. По његовом мишљењу, свако познанство је доказ многобројних разлика у сећању и самој жељи да се искуство подели са широм публиком.
На крају се публици обратила сама ауторка која се осврнула на повод да се бави темом мемоарско-аутобиографске књижевности у контексту савремених проучавања књижевно-научних врста.
После објављивања монографије, ауторка је добила неколико позива да и сама буде морални сведок и забележи сведочанства људи који су преживели недаће сличне описима из мемоара који су корпус проучавања. То нас наводи да поставимо питање – да ли је, након одличне монографије и великог доприноса изучавању савремене мемоарско-аутобиографске прозе, ауторка монографије поново на почетку проучавања ове неисцрпне теме?
Фотографије: Кристина Митровић