BEZ LIMITA

ISSN (ONLINE): 2683-457X

Menu
  • O NAMA
    • ČASOPIS
    • UDRUŽENJE
      • PROJEKTI
        • MATURA ZA SVE
  • BEZ LIMITA
    • POEZIJA
      • NOVI GLASOVI: POEZIJA U NASTAJANJU
    • PROZA
      • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
      • СЕРИЈАЛ: МАРТИРИЈ
      • BAJKE
      • HOROR I FANTASTIKA
      • SVETOSAVLJE
      • ODBEGLI POMOĆNIK DEDA MRAZA
      • PRIČE S HOROR RADIONICE
      • KONKURS ZA HOROR PRIČU
      • NAJLEPŠA MISAO ZA RAZVEDRAVANJE
      • ONE SU (S)KROJILE ISTORIJU
      • TVOJA SLIKA ZVUČI POZNATO
    • INTERVJU
      • INICIJATIVE KOJE MENJAJU DRUŠTVO
    • POZVANI SMO – BILI SMO
    • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
    • ESEJ
    • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
    • OGLED(ANJA)
    • GALERIJA
    • AFORIZMI
    • JEZIČKI VAVILON
    • DRAMA
    • TVOJ GRAD
    • IZ STARE ŠTAMPE
    • FOTOPIS
    • ETNO
    • MUZIKA
    • FILM I POZORIŠTE
    • STRIP
    • GRAFITI
  • ARHIVA BROJEVA
  • IMPRESUM
  • MEDIJI O NAMA
Menu

Свети Сава – слава српског рода (Јана Павловић)

Posted on 27/01/202327/01/2023 by BEZ LIMITA

Божићни одмор је био без икакве радости те године, па се ни након свршеног поста не осети узбуђење братије, јер сијасет калуђера нашега манастира бејаху скоро па потпуно поражени неком кобном грудобољом која је владала те зиме – гробно студене, огрезле у жалу и патњи. Службе у неизмаланој манастирској цркви постајаху све тужније, јер беху само обичне најаве дневних опела и суботњих задушних помена. Страх који је кроз сито јада сејао наше братство, чије су молитве за покој или оздрављење одзвањале конаком, беше, чини ми се, без имало гордости и себељубља; и усмерен беше ка здрављу „духовнога оца”, како га наш игуман називаше. Сви ми, одскора калуђери, бејасмо као опијени приповестима духовника, који нам место проповеди библијске бесеђаше о подвигу и духовности принца који остави круну, те оде у Врт Мајке наше, напустивши своју у сузама; који скрајну световну разбибригу и битке какве главари воде да би у рат против нечастивог повео Српство; а који сада, телесно изнемогао и болешћу изможден, ходочасти гробу Сина Божјег. Тако збори игуман Петровског манастира, Спиридон. Сава се већ беше враћао у земљу свог братучеда, када његово тело беше бачено на Јовове муке, те нам седам дана за Јовањданом чауш клепалом огласи да се наш отац, кога само по приповести знадосмо, вазнео међу серафиме. Тада се земљом, као какав кобни крик злослутница, прошири жалобни звук црквених звона и отисну са површине студен и жал. 

Недуго после тога, звона почеше оглашавати само литургијско усхићење преосталог братства, те зимска туга и јади ишчезоше из манастира. 

А ја… Ја сам целе зиме имао једну слику пред собом – узвишену и поштовану слику – ах, никаква потреба, никакав световни нагон, па ни жеља за обожавањем не беше толико дубоко у мени! Целе зиме сам изостајао са својих послушања и остајао у келији, редовито читао и упадао у сновиђења, јер та слика беше светлија од свих овдашњих кандила. Вера у њу преиначи мој живот – трудно сам стремио ка томе да у своју душу унесем чистоту достојну ње. Осећао сам је као какву живу фреску у својој души, која се озари или која плаче над удесом Српства. Почео сам да сликам! Мешајући грличина јаја са руменом и смеђом земљом, са угљем и благим биљем, те кичицом начињеном од сопствене браде, на већ оструганом палимпсесту потпуно сам се губио у скицирању простих облика који би барем мало подражавали ту свету слику. Покушавајући да од своје неукости и јаке воље начиним обрисе људског лица, седео сам сâм у манастирској порти, а онда, као какву благу сен, иза својих леђа угледах нашега игумана, који ме поведе ка цркви, која и даље би неосликана. Ћутке ми показа беле зидове, и само ишчезе. О, Боже, хвала Ти што ми даде овај знак, хвала Ти што ми посла овог као пророка прозорљивог старца! Осећао сам вишњи позив да морам бити зограф ове цркве, да ће будућност моја постати кроз вечне вечна! Прихватио сам се кичице и готово одмах утонуо у сањарење – извлачио сам линије и покривао беле површине, несвесно али правилно, као по каквом узору. Средиште слике било је као сунцем обасјано бескрајем некакве мајчинске брижљивости и светачке благости. А око ње, као да сјаји месец, или као да место душе постоји месец који упија васељенску светлост и изазива плиме и осеке! 

Најзад сам готово несвесно довршио једно лице, које је говорило снажније од свих светачких беседа и поука, које погледом шири духовно миро мудрости и узвишености, које је било нешто вишње и драгоцено. На источној страни наше, доскора неизмалане милешевске цркве, као благодат са Неба, освануло је лице Светога Саве! У пупољку руже његових образа зрела је снажна вера за коју сам слутио да ће спасити српски народ и онда када се све пред њим буде затворило, а блага бора на челу одавала је виспреност жупановог сина. Ова фреска, испраћена милозвучношћу његове молитве, осећањима и песмама, била је бледа, али ипак довољно бодра замена за њега – као какво послање које ће будућим поколењима исцртавати њега и његову мисао! Слава Светог Саве блештала је са ове фреске као подневно сунце у летњи дан и грејала моју душу – једнако благодатном огњу! 

У нашем манастиру више не би болести и кобних зима, а Србијом још дуго звонише жалобна звона, која никад не одзвонише за крај, јер је душа Светог Саве постала вечни спас српском роду!

Јана Павловић II-2

СШ „Душан Тривунац Драгош”, Сврљиг

Насловна фотографија: Unsplash

Оставите одговор Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Архиве

  • мај 2025
  • април 2025
  • март 2025
  • фебруар 2025
  • јануар 2025
  • децембар 2024
  • новембар 2024
  • октобар 2024
  • септембар 2024
  • август 2024
  • јул 2024
  • јун 2024
  • мај 2024
  • април 2024
  • март 2024
  • фебруар 2024
  • јануар 2024
  • децембар 2023
  • новембар 2023
  • октобар 2023
  • септембар 2023
  • август 2023
  • јул 2023
  • јун 2023
  • мај 2023
  • април 2023
  • март 2023
  • фебруар 2023
  • јануар 2023
  • децембар 2022
  • новембар 2022
  • октобар 2022
  • септембар 2022
  • август 2022
  • јул 2022
  • јун 2022
  • мај 2022
  • април 2022
  • март 2022
  • фебруар 2022
  • јануар 2022
  • децембар 2021
  • новембар 2021
  • октобар 2021
  • септембар 2021
  • август 2021
  • јул 2021
  • јун 2021
  • мај 2021
  • април 2021
  • март 2021
  • фебруар 2021
  • јануар 2021
  • децембар 2020
  • новембар 2020
  • октобар 2020
  • септембар 2020
  • август 2020
  • јул 2020
  • јун 2020
  • мај 2020
  • април 2020
  • март 2020
  • фебруар 2020
  • јануар 2020
  • децембар 2019
  • новембар 2019
  • октобар 2019
  • септембар 2019
  • август 2019
  • јул 2019
  • јун 2019
  • мај 2019
  • април 2019
  • март 2019
  • фебруар 2019

Категорије

  • AFORIZMI
  • ARHIVA BROJEVA
  • AUTORI
  • DRAMA
  • ESEJ
  • FILM I POZORIŠTE
  • FOTOPIS
  • GALERIJA
  • HOROR I FANTASTIKA
  • INTERVJU
  • IZ STAROG ČASOPISA
  • JEZIČKI VAVILON
  • JUNAKINJE KOJE RUŠE LIMITE
  • KRITIKA
  • MI O DRUGIMA, DRUGI O NAMA
  • MUZIKA
  • NOVO NA POLJU KNJIŽEVNOSTI
  • Odbegli Deda Mrazov pomoćnik
  • OGLEDANJA
  • ONE SU (S)KROJILE ISTORIJU
  • POEZIJA
  • POZVANI SMO – BILI SMO
  • PROZA
  • Radionice Zvonka Karanovića
  • SERIJAL: DOKTOR I NJEGOVE SMRTI N. Đ.
  • STRIP
  • TVOJ GRAD
©2025 BEZ LIMITA | WordPress Theme by Superbthemes.com