Snaga ženskog pera oslikana u Jefimijinom krugu

Koraćajući stopama one koja je ostavila neizbrisiv trag u poeziji, istoriji, kulturi, ali i kolektivnom sećanju našeg naroda, Jefimije, autorke okupljene oko Društva srpskih književnica oformile su svojevrsni krug međusobne podrške. U želji da odaju počast onoj koja je načinila iskorak i zauvek promenila književnu scenu, ali i utabala put ženskom peru, načinile su zbornik i svojevrsni manifest. Zbornik je priredila književnica Milica Milenković, sa kojom smo razgovarali o potrebi da se prvi put u našoj savremenoj književnosti stvori ovakvo delo.

Kako su se okupile književnice koje čine Jefimijin krug?

Književnice čiji su se radovi našli u „Jefimijinom krugu” okupile su se na poziv Društva srpskih književnica kako bi prvi put u našoj savremenoj književnosti stvorile zajedničku knjigu autorki sa ciljem osnaživanja žene u književnosti, našeg okupljanja i zajedničke podrške. Pokazale smo da udružene možemo mnogo, da podržimo i ohrabrimo kroz čitanje, pisanje i druženje na društvenim mrežama, gde uglavnom prezentujemo svoje radove i gde se i rodila ideja o ovakvoj vrsti udruživanja. Kao neko ko se više od deset godina bavi pisanjem, uočila sam da je i dalje mali broj javno prisutnih žena na našoj književnoj sceni i da on nije u skladu sa brojem autorki koje danas stvaraju i pišu. Činjenica je da nas ima mnogo i da je vreme da vrata književnosti budu širom otvorena za književnice. „Jefimijin” krug je mesto gde su mnoge autorke pronašle sebe, a lepa je vest da je već nekoliko njih na pragu objavljivanja svoje prve knjige, da neke autorke pripremaju svoje izbore iz poezije, zbirke priča… Krug je postavljen sa jednim višim ciljem i on već sada, nekoliko nedelja nakon objavljivanja, daje svoje rezultate.

Izbor imena nije, verujem, bio slučajan. Kako ste spojile prošlost i savremenost?

Jefimija je prva srpska književnica i samim tim njeno ime nosi veliku snagu i simboličnu poruku o našoj ženskoj linijskoj povezanosti sa prošlošću. Ako smo nekada imale iza sebe jednu takvu ličnost, koja u srednjovekovnim prilikama autorizuje delo van ustaljenih kanona, onda je pitanje da li smo i zašto zaboravile koliko je značajnih žena stvaralo i stvara u književnost i koji su putevi i načini da ne raskidamo tu nit, već da zaista dostignemo ravnopravnost u literaturi. Takva ravnopravnost još uvek ne postoji, a mi joj težimo. Žena je stub porodice i kuće, ali, pored uloge koju joj društvo dodeljuje, ona je i biće koje stvara. Umetnost ne razlikuje rod i to je povod da se o ovoj temi više govori i istražuje. Činjenica je da su se mnoge od nas u svom radu, u kretanjima kroz književnost, susrele sa raznim vrstama nipodaštavanja samo zato što su žene; mnoge autorke se tek u petoj ili šestoj deceniji života odlučuju da objave prve knjige iako celog života pišu i to jako dobro i kvalitetno. Sve ovo su zaista crvena svetla koja pokazuju da se nešto dešava u našoj književnosti i da je ženama potrebno ohrabrenje kako bi postale i zvanično književnice. I ne samo to, književnost je u biti duboko humanistička, ali u susretu ljudi ponekad ostavlja gorak osećaj. I u književnosti, iako ste samo istupili sa svojom pesmom, knjigom ili nekim tekstom, iako time doprinosite svom društvu i kulturi, nije isključeno da ćete biti žrtva mobinga, verbalnog, sajber ili seksualnog nasilja. O ekonomskoj poziciji književnica da i ne govorimo. Nažalost, susrele smo se sa ovakvim primerima baš u književnosti, iako oni gotovo nikada ne dospeju u javnost, ali smo odlučile da, sagledavajući opšti kontekst, uradimo ono što možemo i što i radimo van književnosti – da zaštitimo, ohrabrimo, podržimo i nastavimo da stvaramo.

Svaka od književnica koja čini ovaj specifičan krug ima specifičan literalni rukopis, a opet sve zajedno čine neraskidivu celinu. Koje su teme obrađene u zborniku?

Teme koje nalazimo u poeziji i prozi zastupljenih autorki različite su po okvirima i motivima koji su javljaju u njima: od porodičnih, ljubavnih, refleksivnih pesama i priča pa sve do vrlo angažovanih motivacijskih eseja i tekstova. Na primer, pesnikinje Ilinka Vuković, Nada Hadžiperić i Jovana Simić imaju specifičan govor poezije, između tradicije i modernog. Autorke pišu na teme iz literature kao što to radi Zorica Baburski kada peva o Šalamovu ili Marija Krsmanović, koja se mladalački i vešto poigrava temama iz književnog sveta, kao i Ljiljana Pavlović Ćirić i Jana Pavlović. Potom uočavamo teme religije i metafizike kod Vere Radosavljević, Željke Avrić i Vasilise Ilinčić. Sa druge strane, Dušica Ivanović visokim stilom bavi se motivima dubokih ljudskih osećanja. Jelena Živković, Milica Stević, Gordana Ilić, Ruža Stojaković, Ljilja Anđelković, Sanja Petrović ljubavnom poezijom daju čar ovoj knjizi. Bojana Radovanović, Marina Matić i Sanja Đorđević svojim pričama o čoveku i životu motivišu i okrepljuju, a Nataša Dimitrijević i Milica Radovančev zadiru u svet klasičnog narativa. Maja Radovanović generacijski peva o savremenom svetu. Svaka od pomenutih autorki, čak i kada nailazimo na slične teme ili tematsko-motivske okvire, predstavlja se svojim stilom i originalnošću toliko da ih je lako upamtiti nakon prvog čitanja, vraćati se njihovim delima i svakako zainteresovati za jedan širi čitalački pristup i ono što one pišu i objavljuju individualno.

U čemu se ogleda doprinos ovog zbornika savremenoj književnoj sceni?

Savremena književna scena, kao i svaki događaj u kulturi i društvu, mogu slobodno reći, tek otkriva stvaralaštvo žena iz bliske prošlosti, revitalizuje ih i postavlja na mesto koje zaslužuju u našoj istoriji srpske književnosti. Uporedo sa tim, pojava književnica je sve učestalija, ali je to i dalje mali broj autorki prisutnih javno. Mi smo kao Društvo srpskih književnica pomerile zavesu i pogledale šta se dešava iza kulisa, tamo gde vrvi od života, stvaralačke energije, želje da se progovori i pokaže javno ono što se stvara i piše. Vrlo je hrabro i pošteno, potražiti nečije mišljenje, sud, savet, kao što to rade naše autorke. Biti aktivna učesnica u nečemu visokom i lepom kao što je književnost imperativ je svih nas bilo da smo u ovom zborniku, da smo samo članice DSK-a ili da individualno stvaramo. Doprinele smo promeni mišljenja u našem društvu, pokrenule smo pitanje položaja žena u književnosti, uticaja društvenih i ekonomskih faktora na dosadašnji rad književnica i utičemo na promenu svesti onih koje stvaraju, onih koji stvaraju, društva, čitalaca i nas samih. Zato verujemo da će lepota „Jefimijinog kruga” biti važan deo naše nacionalne književne scene.

Gde možemo pronaći zbornik?

Zbornik je dostupan za čitanje u elektronskoj formi na internetu i na Fejsbuk stranici Društvo srpskih književnica.

Kada možemo očekivati promociju u Nišu?

Promocija u Nišu biće održana kada i prva skupština Društva srpskih književnica, do kraja ove godine. Biće nam drago da predstavimo celokupan rad široj javnosti.

Razgovarala Jelena Jocić

Foto: Sanja Đorđević, Društvo srpskih književnica