Све љубитеље криминалистичког жанра обрадоваће вест да је објављен роман „Смрт на Смарагдној обали” нишке ауторке Злате Љубеновић Томић. Ипак, комплексност заплета романа отвара могућност његовог вишеструког жанровског одређења, због чега ће бити занимљим и читаоцима којима криминалистички жанр није омиљен.
Уместо уживања у одмору на Сардинији, форензичка лингвистичарка Кетрин Ковачевић покреће истрагу подстакнута свађом коју ће чути са балкона. Инспекторка ће временом схватити да Смарагдна обала крије многе тајне и да авантура у коју се упустила већа него што је на почетку мислила.
Како бисмо ближе представили роман будућим читаоцима, покушали смо да истакнемо неке значајне аспекте кроз разговор са ауторком.
Примећује се да у роману није могуће издвојити један жанр, већ се непрестано преплићу ‒ љубавни жанр, авантуристички и детективски жанр. Када бисте морали да издвојите један од тих жанрова (или неки још четврти), који би то жанр био?
Тешко је издвојити један жанр, али, ако бих морала, најтачније би било рећи да је то трилер, због напетости и неизвесности које одликују роман до самог краја. Сигурна сам да би се и моји читаоци сложили са тим, јер вас књига на врло ненаметљив начин уводи у причу, а онда вам не допушта да прекинете читање. Са сваком прочитаном страном, ви сте све више заинтересовани да откријете починиоца злочина.
У рецензији књиге помиње се Агата Кристи, драма „Хамлет” и Ден Браун. Ко од њих је извршио највећи утицај на Вас? Да ли је то можда неки други аутор или је инспирација била ван конкретног књижевног дела?
Мој омиљени писац је дефинитивно Агата Кристи. Прочитала сам већину њених романа, а волим и филмове који су снимани по њеним делима. Могуће да је она имала утицај на моју љубав према крими-романима јер су за мене њени заплети увек били права мистерија. Осим крими-приче, не бих рекла да „Смрт на Смарагдној обали” има било какве сличности са романима Агате Кристи. У мојој књизи пратимо главну јунакињу и њене авантуре, све време стрепећи за њен живот. Видимо и њену наклоност према Нику, детективу, који је син власника хотела где се десило мистериозно убиство. Њих двоје заједно покушавају да открију виновнике злочина. Али, наравно, свака критика која каже да мој роман подсећа на романе Агате Кристи за мене је велика похвала.
За љубитеље језика које ће можда занимање главне јунакиње привући ‒ која је улога форензичке лингвистике у расплету?
У криминалистици је познато да се починилац злочина никада не може осудити само на основу једног доказа. Тако ни моја јунакиња, Кетрин, не може наћи убицу само уз познавање форензичке лингвистике, али ће јој то знање помоћи у истрази. Љубитељи језика као и сви други, сигурна сам, неће остати ускраћени за добру причу.
Због чега Италија? Да ли би, уколико дође до наставка, место злочина могао да буде и Ниш?
Италија је за мене увек била мистична и занимљива. Моје прво путовање ван Србије било је кроз Италију. Можда ме је баш то и навело да сместим радњу свог романа тамо. Чини ми се да су писци увек имали инспирацију да пишу о овој земљи и њеним историјским и културолошким грађевинама. Потрудила сам се да дочарам и опишем део Италије на другачији начин. Наставака ће сигурно бити, у неком од њих ће радња можда бити смештена баш у мом родном граду, Нишу.
Разговарао: Душан Петровић