Посматрао је први пут рађање Сунца, моменат када нисмо сигурни да ли ће светло сасвим одгурнути таму и створити дан. Обраћајући пажњу више на промене у плаветнилу око ровитог Сунца него на његове младе нијансе, питао се зашто је до сада увек јутром сматрао онај тренутак кадa отвори очи. Ово је сигурно оно врло рано из…
Категорија: AUTORI
Oдлазимо онда кад пожелимо да се поново вратимо (Ивана Митић)
Бити отворена кутија, А таквих кутија је мало, Чак безмало. Волим их, Препознајем. Радујем им се, Затворене одбацујем. Да ли је то добро? Не занима ме. Жив си ако није добро, Срећан си ако се мењаш И радујеш промењеном. А шта ако боли? А шта ако не боли уопште? Уштини се, Жив си. Живот није…
Fale mi pesme Jesenjina, društvo Dostojevskog ( Nemanja Nele Ilić)
Grofica J Fali mi Moskva, Petrovgrad i Volga predivna, uzburkana Ladoga i hladnoća Sibira. Fali mi zemlja naša, carska Rusija i bal pod maskama. Fali mi ono vreme, kad sam te pod maskama tražio, tvoj miris kroz gužvu pratio, za fijakerom jurio. Fali mi, jer to vreme se više vratit neće. Fali mi…
Очи су наратори прича које свако зна ( Никола Благојевић)
ПЛАТНО Сликаш се на платну Без четкице и шпахтле. Тако си хтела. Свака крива твога тела улази са хтењем. Шапућеш ми нешто. Твој нескладан осмех уноси склад у мени и поглед ми камени. Не знам где сам. А очи су наратори прича које свако зна. Још од давнина, због њих је тишина. Гледају…
Хајде да створимо свој мали универзум (Јована Денчић)
Хајде да покушамо, да створимо свој сопствени мали универзум у који ће моћи да стану сви градови које замислимо, цветне ливаде које се простиру у бескрај, једна кућица на врху планине, све у зависности од наших жеља. Да га креирамо ослањајући се искључиво на оно што будни сањамо, и да обавезно око њега изградимо заштитни…
Човек се саплиће о ивицу живота и све тако у круг (Миљана Живић)
Изданак Оправдај изданак мојих моштију ћутањем и јеком у возу коловоз испери сузама Не одричући се својих начела, своје правде Пространством непредвидљиве природе Чулом разнеси боје и поглед Прекини немир у себи Обасјај дан црном судбином Моја крв се ни не просипа тек тако лако, нестаје иза пруге, иза иструлелих и орђалих шина далековечних Прелазак…
Poezija na dijalektu (Jelena Ćirić)
Pa neeeeeeeema, to zadrto, zadrto do zla Boga zadrto! Ne mož’ ti da puštiš ja da budem u pravo jedanput, pa to ti je! Mooooora večito da bidne po tvojem el’ će propadne svet! E pa ne da može! Šta si mi se uždrečio tu?! Ima me saslušaš šta ću ti kažem, a nije da…
Андријана Антанасијевић: Осећам се одговорно да подигнем четкицу против онога што су боли моје душе и што није правда
Прва награда на овогодишњем, 57. Октобарском ликовном салону у Лесковцу, додељена је Андријани Антанасијевић, за уметничко дело Дно, једногласном одлуком жирија. Стање културе је непресушни извор инпирац ије младе уметнице, чија дела носе снажну поруку и могу се тумачити као крик савреме уметности која провоцира рецепијента да се пробуди и дела. Изложба јесењег салона је најстарија…
Читав се свет затварао у шуме ( Александра Стојиљковић)
Судим нам Судим нам по огорчености коју имамо за свет Судим нам Судим нам Да суд буде поређење (Назвали га ви песимизмом) Јесте исто Колико је ко удаљен од себе Судим нам Судим нам по загрљајима огољеним гола Судим нам и стењем што се боље није пресудило Колико је ко дао за другога Судим нам…
Само ће људи са снегом у очима разумети бол кад крене да се топи (Aлександра Пејић)
Како је то лепо некоме бити књига Бити нечија књига Бити књига Како је то дивно кад те неко чита И смисао обликује својим постојањем Бити некоме оно што он у теби види Бити књига Како је то чудно кад те неко држи на полици Брише са тебе прашину Подвлачи у теби цитате, Прочитана књиго…