Снови Ноћас нешто не могу да спавам, Сан никако не затвара очи, Успомене стално затрпавам, А сећање опет нове точи.   Сад сам, ево, у мајчином крилу, Назива ме и срећом и чедом, Чуперке ми плете као свилу И храни ме багремовим медом.   Трчим стазом блатњава и боса, А смех дечји одзвања у мени, … Настави са читањем Родни крај у сновима (Јаворка Антовић Чубрило)