СТЕПА (мојој посестрими Евгенији)   Кроз белу и хладну степу пројури ноћ. Већма студ. Ко пас. Ко траг му на репу… Оставих праг. Камо и куд?  Из чаја мирис ко беба, то спокој ми чујем шаље. Још мало грли свог неба. Воли га и кад си даље.   Чернозему, благо наше! Кличи ми: Бол није … Настави са читањем Степа (Мирјана Балтезаревић)