Рођење   Пузимо кроз ровове меса главом напред кроз зид слузи натопљени крвљу и плодовом водом борећи се за ваздух распети између живота и смрти костију напетих попут дугог лука спремног на убиство оковани врпцом за отаџбину уз болни урлик егзистенције –   Ево човека! Смрт нас све чека! Јуриш војско, у бој! Кула   … Настави са читањем Људи без крила би да одлете (Иван Петровић)