Под велом   Задојена сновима под велом маштања, лакше нацртам својој мисли лотосе. Даривам ливаду златом  и сећањем на негдашње миомирисе. Огрезла кроз снове у опојне сцене неких прича  с укусом сласним. Дан изјутрим, а залазак успавам  трептајем страсним. Чашу немира испијам, док зрели плод свежином мами. Дочеках звездано поље над ружама. Чулима свим упијам … Настави са читањем Bазнесење и пад (Зорица Живановић)