Ne pamti kada je poslednji put bila na tvrđavi, ali ove tople letnje noći nešto ju je nagnalo da dođe. Izula je štikle i, ponevši ih, krenula se uspinjati stepenicama. Izlomljeni, zagrejani kamen prijatno joj je grejao otvrdle tabane dok je koračala. Sama za sebe, svetlost lampica postavljenih duž zida jedva da bi bila dovoljna … Настави са читањем Međuvreme (Miloš Mihailović)