Ружа   Онај који баштом ходи Не може да пропусти чари твоје, уткане у сав твој врт.  Црвен, болестан, посрнуо, неизмерно леп врт.  Тихе сенке окова твојих обавијају твоје дело као покров. Црвени, болесни, посрнули, неизмерно лепи покров.  А у тмини ноћи што је на те пала, црвене се латице твоје бојом гримиза,  Црвене, болесне, посрнуле, … Настави са читањем Тражите своју Златну кућу (Нина Костадинов)