Човек се саплиће о ивицу живота и све тако у круг (Миљана Живић)

Изданак Оправдај изданак мојих моштију ћутањем и јеком у возу коловоз испери сузама Не одричући се својих начела, своје правде Пространством непредвидљиве природе Чулом разнеси боје и поглед Прекини немир у себи Обасјај дан црном судбином Моја крв се ни не просипа тек тако лако, нестаје иза пруге, иза иструлелих и орђалих шина далековечних Прелазак … Настави са читањем Човек се саплиће о ивицу живота и све тако у круг (Миљана Живић)