EX VOTO   Verba volant, scripta manent.   Нечија рука изјутра клеше мермер.                                  На камену плочу пада тешка и плаха као помрачина над хумом; губи смер. Да л’ крута, да л’ бледа задрхта од страха?   Зазорило је. Млада чела су већ завиле црне копрене. Овде је земља рањава од вечности: у тим … Настави са читањем Очи ми у осами над тобом бдију (Мина Комадина)