Из катакомби Слутим, кроз ноћ, Црни заимф око бледог лица. Не долазе ми речи, И брана од немоћи јача. Пусти, нек тишина лечи Ово што је остало од плача. Тајно смо, као помен Христа у зору времена Одбацили живот сломљен И пред прекором скупили рамена. Шта су снаге снова Спрам јаве раскинутих окова? Јер, није … Настави са читањем Стижем, слутњом навођен (Тиосав Пурић)