1. Samo nek ona tiho bdi kraj mene. Priznajem, plašim se da stradam od straha. Sebe opijam punom prazninom. Onda krene… Mučni sam pijanac od zemljinog praha. Ali njen dodir dovoljan je da ostavim sve. Čak i samu nju i obećane reči. Ja želeo nisam da se sa njom budim ko pre Jer ni zaspao … Настави са читањем Sonetni venac (Bojana Miljković)